Школска генерација Гимназије у Краљеву 1950/1951. имала је привилегију да изведе на пут два будућа значајна имена српског и југословенског новинарства: Јована Хована и Борислава Гвозденовића.
Јован Хован је почео да пише од петнаесте године, као гимназијалац. Ибарске новости чувају неке од његових првих текстова. Добитник је најпрестижнијих награда за новинарство: Златног пера, награде Отокар Кершовани за животно дело 1999. године у Хрватској. Дезидар Хован, Јованов отац, угоститељ из Земуна, доселио се у Краљево када му је Акционарско друштво Матарушке Бање дало кафану Рестаурација 1929. године, под условом да сагради велики хотел и уложи акције у Акционарско друштво. Градња хотела Жича завршена је 1932. и ту је породица Хован живела све до национализације, када је протерана и осуђена на стрељање. Сигурну смрт избегли су захваљујући учитељу Вањи Хаџић. Одлазе за Београд, где Јован Хован уписује студије и наставља да објављује своје репортаже у разним београдским новинама и часописима.
У Загреб прелази 1965. и почиње да ради прво као судски извештач за Вјесник. Објављивао је у Вечерњем листу под псеудонимим Ласзло Пап, НИН-у, Далмацији, Спортским новостима, Викенду. У Јутарњем листу имао је своју колумну Добро вам јутро. Уређивао је лист за младе Зов.
Прелиставајући први краљевачки лист Краљевски гласник (сви бројеви Краљевског гласника налазе се у Свеучилишној библиотеци у Загребу), Јован Хован је написао неколико текстова и тако нас подсетио на нека драга места и имена: на прву краљевачку штампарију Чедомира Милошевића, на апотекара Тошу, професора математике Мију Петровића…