Италијан Боби Роудс, некада глумац који је седамдесетих и осамдесетих година прошлог века имао улоге у шпагети вестернима, сада пече ракију у селу Опланићи код Краљева. Боби Роудс је рођен у Ливорну 1947. године. Због свог импозантног изгледа почео је врло рано да се појављује на екранима, и то углавном као нека врста мачо типова. Највише је глумио у италијанским шпагети вестернима, али имао је улоге и у акционим филмовима. Занимљиво је да је Боби радио и као каскадер.
Шта је једног вестерн глумца натерало да срећу тражи у Србији, а нису планински предели и дивљина? Боби истиче да је све почело због љубави према једној жени, а траје због љубави према људима и држави.
Србију је заволео још док је била у саставу Југославије, јер му је бивша супруга из околине Краљева. У ово село код Краљева Боби Роудс је стигао пре десетак година. Невероватан сплет животних околности навео га је у Опланиће. Наиме, његова ћерка удата је за Краљевчанина, а Бобијев син оженио се Аранђеловчанком! Зет Никола из Краљева, који је ожењен Бобијевом ћерком Вирџинијом, имао је малу викендицу у поморавском селу Опланићи код Краљева. Тако је Боби угледао ово село, које му се одмах свидело. Пре десетак година, овај глумац из популарних вестерна одлучио је да се овде настани и купио је у Опланићима и кућу.
Научио је да пече ракију и сада сваке године спрема своју препеченицу. Научио је солидно да прича српски, а комшије су га великодушно прихватиле. Боби каже да тајну печења ракије није било лако открити. Али сада је прави мајстор у томе.
– Комшије су ми говориле: „Полако, печење ракије се учи с временом“. Била је то нека врста њихове тајне. Али сада сам ја професионалац у печењу љуте ракије – објашњава бивши италијански глумац који и данас изгледа као да је изашао из неког филмског кадра.
Плетени шешир на врх главе, карирана кошуља и широки осмех од увета до увета. На Србију се брзо навикао, као и његове комшије на њега. Боби каже да Србе воли због гостопримљивости. Како прича, није навикао да га сви зову својој кући, а нигде где је до сада живео то није доживео.
Ненад Божовић