Прву спратну зграду која је прављена за велику гостионицу са собама за преноћиште, саградио је 1872. године на карановачком тргу, трговац Јован Павловић Сарајчевић. Оваj oбјекат променио је многе закупце и имена: од гостионице „Код Крсмана“ до хотела „Београд“. Иза хотела, у дворишту се налазила посебна зграда у којој су становали породица и послуга. У дну дворишта била је велика штала за смештај запрежне и товарне стоке.
Јован Павловић је већи део своје младости провео у Сарајеву, па је због тога свом презимену додао још једно – Сарајчевић, а у знак успомене гостионицу је назвао „Сарајево“. Како се бавио трговином, Јован је гостионицу давао у закуп.
Зграда је после Првог светског рата реконструисана. Прикључени су струја и вода, калдрмисан је тротоар. Тако модернизована гостионица је 1920. године добила име – Хотел Београд. На спрату се налазило 13 једнокреветних и двокреветних, пространих и лепо уређених соба. Иако је хотел мењао закупце, ту је увек било квалитетне музике. Свирале су музичке капеле из Будимпеште, Темишвара, Новог Сада и других градова.
Хотел је радио и у време Другог светског рата, а 1948. године је национализован. Општина је приземље зграде уступила Трговачком предузећу „29. новембар“ из Краљева које ту отворило продавницу намештаја. Спрат је додељен Стамбеном одсеку општине Краљево, које је ту усељавало станаре, претежно избеглице из Босне и Српске Крајине.
На месту некадашње локације хотела „Београд“ и околних објеката саграђена је стамбено пословна зграда „Кифла“, а простор где се налазио хотел више деценија је користло предузеће „Центротекстил“.