ВРЕМЕПЛОВ

ЧИЈА НИЈЕ БИЛА – ЧИЈА БИТИ НЕЋЕ

У том старом Краљеву са пар хиљада становника крајем деветнаестог века живео је један странац. По народности Чехословак, чијег имена се нико не сећа, а нема ни података одакле је дошао и због чега се настанио у Краљеву. Становао је у „Трећем сокаку“ (сада је то улица Хероја Маричића). У то време улице у Краљеву нису имале своје називе. Почев од центра, па у правцу железничке станице, називане су по редном броју како су прављене: Први сокак (улица Цара Лазара данас), Други сокак (улица Цара Душана), Трећи сокак, Четврти сокак (улица Југ Богданова), итд.

И у Трећем сокаку никла је прва краљевачка „фабрика“ пива. Ниска кућа, облепљена блатом, са два прозора која су гледала на улицу, обична тараба и висок бор, а позади пространо двориште из чијег се задњег краја улазило у подрум који је подсећао на прави фрижидер.

Тај Чехословак, који је ту становао, вероватно је био мајстор у справљању пива. Подрум је искористио за радионицу, а претходно је проценио да је вода са ибарске пумпе звана „ибровача“ изванредна за справљање пива. Прионуо је на посао и у договору са краљевачким кафеџијама обезбедио пласман свог производа. Пиво је точио у бурад и слао га по чаршији. Тада се није знало за флаширање, па се пиво пило из чаша. Једном недељно, обично за за време неког свечаног ручка по кућама, пиво се из кафана доносило у бокалима или неким другим судовима.

Према причањима старијих Краљевчана, било је то изврсно пиво „и да у животу лепше пиво нису пили“. Нема података колико је година ова „фабрика“ радила, када се угасила и шта је било са њеним власником.

Кафана „Чија није била – чија бити неће“ у то време је била на гласу по доброј кухињи. Имала је сталне абоненте који су се овде свакодневно хранили. То је било оно мало чиновника (неожењених људи) и неколико официра који су били на служби у артиљеријском пуку у Краљеву. Међу њима и тадашњи потпоручник Радомир Путник, касније прослављени војвода и велики стратег у Првом светском рату.

 

Из књиге „Старо Краљево“ Драгољуба Обрадовића Кондиса

Оставите одговор