Један од оснивача бенда „Атомско склониште“ је Бруно Лангер, који је још увек активан на рокерској сцени. Живи и ради у Пули, и увек се врло радо одазивао да свира у Краљеву. И, Краљево воли на свој начин, јер га везују многе лепе успомене на наш град, посебно на Краљевчане. Између „Атомског склоништа» и краљевачке публике на снимању албума у Пули, догодила се љубав која траје до данас. Иначе, посебно је Бруно Лангер познат овдашњој публици, јер је увек овде долазио кад су у питању свирке у хуманитарне сврхе, како је било и после земљотреса који је погодио Краљево. У разговору са Бруном сумирамо утиске и сазнајемо нове детаље…
Одакле тако присна веза са Краљевом?
-Наш први албум уживо „Атомска трилогија“ снимали смо 1979. године у башти Дома армије у Пули. На снимању је била и велика група ватрених момака из Краљева који су правили посебну атмосферу. Касније су нас пратили и на турнејама, па се тако догодила та нераскидива са Краљевом, која траје до данас. Са том групом Краљевчана био је и Ђуле, садашњи фронтмен групе „Ван Гог“, што ми је он лично потврдио у једном нашем разговору. Они су тих дана спавали у врећема у пулским парковима, и били су редовна публика на снимању нашег албума уживо. После много година, у Краљеву сам се срео са неколицином тих „момака“, и разменили смо лепе успомене на те лепе дане који су били почетак моје посебне везе са Краљевом и Краљевчанима.
– Када је „Атомско склониште“ први пут наступало у Краљеву?
-Колико се сећам, то је било 1982. године када смо имали турнеју по многим градовима у Србији. Ту у окружењу били смо у Крагујевцу, Чачку, Јагодини… и, наравно у оној спортској дворани у центру Краљева. И, опет нас од тада за Краљево нешто посебно веже, јер смо први пут у каријери одржали два концерта за вече. Било је толико интересовање краљевачке публике, да смо прву свирку имали у 18 часова, а другу око девет увече. Од тада је у Краљеву настао и наш „фан клуб“, и до данашњег дана постоји та прекрасна веза са вашим лепим градом који зна да негује рок н рол. Због тога сам и касније врло радо свирао у Краљеву.
– Свирали сте на два новогодишња концерта и на два фестивала у Краљеву…
– Тако је! Ако се не варам, први пут дочек 2010. на вашем красном тргу, и одмах и следеће године на истом месту дочек 2011. године, два месеца након што је Краљево погодио земљотрес. Тада смо некомерцијално свирали јер смо хтели да помогнемо и да као музичари људима барем на сат-два омогућимо да се забаве и опусте од свакодневних проблема. Сећам се да је једна новогодишња краљевачка ноћ била неоубичајено топла, а друга изузетно хладна. У сваком случају, дивна публика је уживала у време оба концерта. Као што бива, после смо се дружили а из таквих контаката рађају се и нова пријатељства. Увек када помислим на Краљево, сетим се мог великог пријатеља Кореје који нажалост више није међу нама! Још увек редовно одржавам контакте са Драганом Благојевићем који је организовао ове концерте о којима причам, али и неке који су се десили касније…
Већ те 2011. године, неких шест месеци после нашег новогодишњег концерта у Краљеву, свирали смо на хуманитарном фестивалу „Хепицентар“ који је исто организовао Драган. Сећам се да је велико невреме одгодило наш наступ, па смо сутрадан сви свирали ту поред Ибра. Било је много публике, и то је био прави епицентар доброг рокенрола.
Чини ми се да смо последњи пут у Краљеву свирали у лето 2016. године на једном лепо организованом фестивалу који се звао „Аеро рок фестивал“. То јутро смо кренули из Сплита после неке свирке и након целодневног путовања стигли пред дивну краљевачку публику. И тада се, опет у Краљеву десио јединствен случај у историји екс ЈУ рок сцене. Први пут су на истом месту, исте вечери свирали ЈУ група, Атомско склониште и Рибља чорба. Била је то јединствена прилика да се и ми стари рокери видимо, разменимо искуства…
Када поново долазите у Краљево?
-То не зависи само од нас! Надамо се да је крај овој пандемији и да ћемо се, ако краљевачка публика изрази жељу поново гостовати у вашем граду. Ја сам у овим позним годинама још увек активан и врло радо ћу се одазвати за још једну свирку у Краљеву за које ме веже прекрасна публика, дивни људи и леп град. Сваки долазак ствара ново богатство у упознавању нових људи.
Као дете волео сам Мики Мауса и све оне приче које су биле у „Политикином забавнику“. Због тога сам научио ћирилицу пре латинице. То је толико давно било и сва та сећања су ми толико драга. Човек који има сећања је богат човек. Ја их имам. Када дођем у било који кутак бивше државе, ја се не осећам странцем. Тако је и у Краљеву!
Драган Благојевић