Видосав је у кафани „Пролеће“ причао лично. То што народ уме да нагрди, уопште није тачно. Тамо у Матхаузену је било ко у бањи. Таман посла да се Трећи рајх брука, па да неко од логораша, кад буде отпуштен, оде у своје село и тамо пренесе неку лошу вест. Није то Хитлер могао да дозволи…
Једном се, додуше, десило да је храна била нешто неслана. Та вест ти, некако дође и до самог Хитлера. Он са целом свитом, бане у логор. Онај несрећни управник је у ставу мирно, отрпео сат времена рибања испред свих логораша. Није дао Хитлер, да се Трећи рајх, обрука због једног грумена соли. То ти је, као и код нас: воденица која не може да нахрани једног миша, одма› се пушта низ Мораву.
Еј бре, Шваба је то…
У логору је све било, као под конац. Тако је Видосав причао. Ујутру, рано устајање, онда фискултура, па доручак по жељи. Ручак, обиман и то, три врсте јела, па бирај Брале шта ти је по вољи. Поподне, слободне активности: пливање у базену, под обавезно, онда тенис, мали фудбал, атлетика… Увече, после вечере, обавезно иде баварско пиво у криглама. А онда, концерт за све логораше…. Лили Марлен…
Смештај хотелски, све чисто и уредно… Купатила одвојена, са топлом водом, у по дана, у по ноћи… Одела угланцана , чиста, за све логораше. Недај Боже да се неком примети каква флека, на кошуљи… Одмах би Хитлер лично реаоговао, да се купе нова одела, јер на логорашима, није смело да се штеди. Зато су Хитлера сви волели… Није смео нико реч да каже за њега. А и што би рекао, кад им је све било потаман.
Тамо на рецепцији Логора је била „Књига утисака“. Свако јутро, књига се носила Хитлеру на читање. А у њој само хвалоспеви. Ако би ко имао неку ситну примедбу, Хитлер би одма реаговао, јер зло ако неко напише да су чачкалице биле затупљене или, тањир, недај Боже, недовољно дубок… Репетеа је било за сваки оброк. На крају, конобар ти спреми коске за кућног љубимца.
Контроле су биле ригорозне. Све по „Пе Ес- у“. Али, Хитлер изгледа, није превише веровао својим потчињенима. Увек је желео, лично да се увери, да је све у најбољем реду. Таман посла да неко обрука Трећи рајх.
Спорту се придавао посебан значај. И сам Хитлер је био лепо грађен, мишићав, без грама сала на себи. Тако је желео, да и други изгледају. Спортску опрему (шорц, трегер мајцу, патике), имао је сваки логораш. Све то, чисто и уредно…
Видосав је лично сведочио, како се Хитлер рвао са њим, испред свих логораша. Јесте да су логораши, много волели Хитлера, али Видосав им је био, некако ближи.
Ту ти наста навијање.
Сви су, ипак, навијали за Видосава, али Хитлер се није дао… Жилав бре… И тако, рвали су се они, добрих сат времена. Видосаву, избише грашке зноја на челу, а Хитлер, ништа, пун кондиције… Публика око њих, воли Хитлера, али овацијама навија за Видосава…
У неки вакат, неко се продра из публике: „Видосаве, под кољено, Видосаве!!!“. Видосав послуша, удари Хитлера „под кољено“, он само, на чистом немачком рече: „Ах!“.
Видосав му пружи руку да се подигне, па и ту побра аплаузе. Хитлер, џентлменски честита..
Раде Велизаров Ерац