ЗАНИМЉИВО

У ПЛАНИ СЕ КОВАО НОВАЦ

Још у доба Старог Рима, масиви Копаоника били су познати по богатим налазиштима разних минералних сировина које су Римљани експлоатисали почетком трећег века пре нове ере.

Једно од најпознатијих и најбогатијих налазишта руда гвожђа, олова, цинка, бакра, сребра и злата, било је у атару данашњег села Плана на југозападним обронцима Жељина. У Плани је експлоатација и прерада руде обављана још од 12 века. Тада је основано рударско насеље у којем је живело око 5000 становника са колонијом дубровачких трговаца који су имали и своју цркву. Наши људи су рударство учили од немачких стручњака Саса који су у Србију дошли у 13 веку, у време владавине краља Уроша Првог.

Добивши повластице, отварају руднике гвожђа, олова, бакра, сребра и злата. Рудници су разрађени у време краља Милутина (1282-1321). Народ је Сасе називао „Латинима„ или „старим мајданџијама„. По предањима и историјским изворима овај крај је био веома богат, највише захваљујући њима – „Латинима„ који су радили у рударским и топионичарским насељима која су била смештена око Рудњака, Ковача, Предола, Колске реке и Копривнице. Топионице руде налазиле су се на Колској, Кривој, Црвањској, Рудњачкој, Предолској и Поповој реци, обзиром да је у технолошком процесу добијања метала из руде била неопходна велика количина воде.

Са овим насељима, тадашњи средњовековни град Плана према неким проценама бројао је преко 10.000 становника, не рачунајући околно сеоско становништво које се бавило пољопривредом. Тада се у овом крају одвијао веома жив саобраћај путевима којима су се кретали каравани коња натоварених рудом, нарочито на релацији Плана – Гокчаница, Рудњака и Предола.

У средњем веку уз Ново Брдо, Плана је била најјачи индустријски центар тадашње Србије. У Плани се 1383. године налазила ковница српског новца у којој су ковани „плански динари„, чија је маса износила 0.5 грама.

Многи трагови и данас сведоче о значајној историји овог краја. Константин Јирачек у књизи „Историја Срба„ пише да се близу Плане виде остаци рударских и топионичарских радова, дубока окна и поткопи, као и депоније шљаке…

Традиција рударства одржала се и вековима после. Најбољи рудари у руднику угља у Ушћу били су из ових крајева. Од некада моћног рударског, индустријског и трговинског центра, средњовековног града са више од 10.000 становника, Плана је данас опустело село у којем у тешким условима егзистира свега неколико становника старијег животног доба.

Мирослав Стефановић

Оставите одговор