Једна је од најзначајнијих личности у Краљеву, почетком и у првим деценијама XX века. Након кратког боравка у Рашки, прелази са породицом у Краљево и постаје парох прве краљевачке парохије. Одмах се активно укључује у друштвени живот и бива иницијатор или члан многих културних и националних удружења: „Управа за чување народног здравља“, патриотског удружења „Ибарска легија“ или певачког удружења „Свети Сава“. Заједно са групом краљевачких трговаца био је утемељивач лечилишта у Матарушкој бањи. За време окупације у Првом светском рату, аустријске власти су га интернирале у логор Нежидер у Мађарској.
Стамбени објекат у ул. Танаска Рајића бр. 12 у Краљеву, саграђена је осамдесетих година ХIХ века у еклектичком стилу и представља један од најзначајнијих примера грађанске архитектуре из тог периода у ширем центру града. Грађена је репрезентативно, на пространом плацу, са свим неопходним пратећим и помоћним објектима, од којих неки и данас постоје, мада је првобитна парцела сада подељена на два дела. Према оригиналној тапији која се, поред многих драгоцених документа чува у породици, ову кућу је 1894. године купио Вићентије Крxић, архимандрит манастира Сретење од Саве Поповића, проте из Рашке, да би је при одласку у Хиландар 1900. године продао Саватију Божићу, проти из Краљева, деди по оцу садашње власнице.
Знаменита личност проте Божића (1859-1960) својим многоструким интересовањима и деловањима у различитим видовима друштвеног, јавног и политичког живота у Краљеву и целој Србији, оставила је дубок траг у новијој историји овог краја, о чему сведочи аутобиографија коју је написао у својој стотој години. Био је један од оснивача и дугогодишњих председника организације Црвеног крста, основао је Аеропланско друштво у Краљеву, а нарочито се предано бавио унапређењем воћарства, у сарадњи са Ратарском школом и Пољопривредним друштвом (у дворишту куће још постоји и рађа дрво крушке “калуђерке”, чији су калем донели калуђери из Хиландара и за коју је прота Божић добио 1907. године диплому на пољопривредној изложби у Београду.
За Краљево и околину посебно је значајна чињеница да је Саватије Божић један од проналазача и оснивача Матарушке Бање. За труд и постигнуте успехе у свом дугом животу одликован је бројним високим одликовањима (Почасни велики крст, Ордени Белог орла, Црвеног крста, Светог Саве и други). Синови и кћери проте Саватија су школовани на високим школама и факултетима у земљи и иностранству, па су својим радом допринели развоју струка којима су се бавили (два грађевинска инжењера, један машински и један рударски инжењер и лекар). Битно је напоменути да је један од њих, инжeњер Добривоје Божић, проналазач ваздушне кочнице у железничком саобраћају, која се још увек примењује широм света.