Када су тог 14. априла 1941. године фашисти су у Другом светском рату окупирали Краљево, резервни поручник Југословенске краљевске војске Жарко Томић одбио је наредбу да се повуче и сам се супротставио непријатељу бранећи Пошту у центру града на Ибру до последњег даха.
Како је записао почивши доајен југословенског новинарства, Краљевчанин Воја Благојевић, пролеће је те 1941. године стигло у овај град уз мирис барута и паљевине. Горела су војна складишта и магацини, одјекивале експлозије, летели у ваздух мостови и фабричка постројења. Немачке јединице су биле на прилазима града, растурена и деморалисана југословенска војска се у нереду повлачила и 14. априла Немци су ушли у Краљево.
– Тога дана, око поднева, неименованом официру који је са четворицом војника обезбеђивао градску Пошту, стигла је наредба за хитно повлачење. Он је отпустио своје војнике и сам остао у рову са оружјем у рукама. Сачекао је немачку извидницу, која је на њега отворила ватру, убио двојицу фашиста са аутоматским пушкама, а онда у неравноправном боју пао изрешетан рафалима митраљеза, записао је Воја Благојевић.
Према његовим наводима, овај храбри официр сахрањен је касније на краљевачком гробљу, са крстачом на којој је писало да ту лежи “непознати официр”. Па су тако пролазиле године и деценије, текло је време, јунак уз ровова крај Поште остао је и даље анониман. Истина, остале су приче о његовом јунаштву и храбрости, али ко је он и одакле је, није се сазнало више од 30 година.
А онда су новинари случајношћу дошли до имена официра који је јединицама на положају наредио повлачење и клупко је почело да се одмотава. Сазнало се на крају да је Краљево тог 14. априла 1941. године сам бранио резервни поручник Жарко Томић, инжењер агрономије из Мохова код Илока, и да су му живи супруга Вукосава, учитељица у пензији и син Милан, иначе судија Општинског суда у Беочину.
Од официра који је издао наредбу о повлачењу сазнало се и то да је поручник Томић одбио да ту наредбу изврши, да је одлучно изјавио да се неће предати, да ће поверену дужност извршавати и да остаје на положају.
– И остао је. Сам, последњи војник напуштеног града. Родбина је потом, по овом сазнању, његове земне остатке пренела у Нови Сад и сахранила на породичном гробљу. У знак поштовања и захвалности краљевачки ПТТ поставио је на јужној фасади главне Поште бакарну помен – плочу. Јуначки официр из априлског рата 1941. године, инжењер Жарко Томић, ушао је у историју Краљева. И у легенду, навео је Воја Благојевић.
На бакарној плочи која је постављена 30. јуна 1977. године и која и данас стоји на главној краљевачкој Пошти пише:
– “14. IV 1941. год, пружајући отпор немачком окупатору, а бранећи Пошту у Краљеву, јуначки је пао резервни поручник Жарко Томић – “Сремац“, инжењер агрономије из Новог Сада. Захвални град и поштари. 30. ВИ 1977. ПТТ Краљево“.
Јован Слијепчевић