Завреме трајања Октобарске револуције у Русији, покренут је талас избеглоца који је емигрирао у већи број европских земаља. У емиграцију су кренуле, после пораза, и бројне јединице Руске царске војске.
Припадници Руске емиграције у Југославију су почели да долазе у Југославију 1921. године. Долазак руских емиграната у Краљево забележен је у фебруару 1921. године. У табели миграторних процеса избегличке групе са Лмноса забележено је да је у Краљево дошло 68 људи.
Прве избеглице у Краљево су стигле возом узног колосека који је саобраћао на пеузи Сталаћ – Крушевац – Врњачка Бања – Краљево – Чачак.
Долазак руских избеглица у Краљево забележен је у фебруару 1921. године. У табели миграторних процеса избегличке групе са Лмноса забележено је да је у Краљево дошло 68 људи.222) (МЈ 216)
Прве избеглице у Краљево су стигле возом узног колосека који је саобраћао на пеузи Сталаћ – Крушевац – Врњачка Бања – Краљево – Чачак.
Када је донета Одлука Владе да се 1929. године продужи градња пруге Краљево – Рашка и да се на изградњи пруге и пута за Рашку ангажује један пук Козака. У Краљево је дошао „Први пук Запорошких козака“ који је носио назив „Императорке Катарине Велике“ са командантом атаманом Науменком. Ова јединица је имала дозволу да задржи своју козачку формацију, без ватреног оружја, да организују свој боравак у складу са својим правилима, да носи своју униформу и и ознакама чинова, да задрже своју коњицу и о њој брину. Ова једница козака бавила се, као организована радна снага, грађевинским радовима, поправком и изградњом путева и мостова за рачун инвеститора и на тај начин обезбеђивала средства за свој живот.
Са дозволом државних органа део козачке јединице је смештен у Кованлуку, на простору државног војног магацина, а део у Краљеву на левој обали Ибра, испод моста, на Кановића имању.
Недељом и за време празника, ова јединца се одмарала или организовала приказивање разних вежби и акробатских вештина са коњима. Приказивање козачких вештина са коњима изазивало је велико интересовање грађана. После завршених вежби Козаци су од присутних гледалаца, у козачким капама, сакупљали доборовољни прилог у новцу.
Како ова једница није имала услове за одржавање личне хигијене козака и својих коња, она је са Кованлука силазила на ушће Рибнице у Ибар и ту уз присуство својих официра организовала колективно купање војника и неговање коња. Пошто козаци са собом нису имали гардеробу за купање, они су се купали голи. Због тога су краљевчани ово место назвали „руска плажа“.
У вези са Руском плажом у краљевачкој чаршији су многи шерети збивали шале. Шаљиве поруке су нарочито упућивали девојкама које се нису удавале или су биле пробирљиве у избору младожење. Њима су варошки шерети препоручивали да им је боље да се прошетају до Руске плаже, него да дангубе по краљевачком корзоу!
Назив „Руска плажа на Ибру“ задржао се до данас.
Приредио др Милан Матијевић,
из рукописа Руска колонија у Краљеву