У заслужне за урбано уобличавање Краљева сврставају се варошки кнезови и председници Примиритељног суда општине, касније Суда. За сваког се може понаособ утврдити степен залагања на пословима урбанизације, али заједничка за све била је обавеза по функцији: чување и заштита успостављеног плана Лазе Зубана. До формирања примиритељних судова, на челу управе вароши били су варошки кнезови Веселин Пећанин, Јанко Бугарин (Пауновић), Мирко Миловановић, Петар Лазаревић Цукић, Михајло Ђорђевић Самаилац.
Уставом 1838. године предвиђено је формирање „примиритељских судова” по општинама. Суд у Карановцу је формиран пре доношења акта Устројенија општина од 13. јула 1839. године. Први „Председатељ примиритељног суда” или главни кмет био је Стефан Новаковић, док су два члана Суда или кметовска помоћника били Гиле Црвчанин и Јевђеније Самаилац. Потпуна реконструкција списка „председатеља примиритељног суда” или касније председника Суда општинског у периоду 1839–1941. године засада је немогућа. Ипак, и делимично реконструисан списак само са годинама или датумом помињања председника, пружа довољно нових сазнања о развоју Карановца/ Краљева, али и политичким приликама односно неприликама:
Стефан Новаковић (1839), Ђорђе Кићановић (1844–1845), Сима Кнежевић (1845), Стефан В. Поповић (1847), Пајо С. Црвчанин (1849), Сима Кнежевић (1850–1851), М. Радовановић (1853), Крсман Симовић (1854), М. Радовановић (1855–1856), Јован Павловић (1857), Јован Новаковић (1858–1860), Сима Кнежевић (1861), Прока Самаилчевић (1861), Милош Ристић (1863–1865), Јован Новаковић (1865), Димитрије Г. Црвчанин (1867–1868), Илија М. Бугарчић (1872), Милош Крстић (1879), Милош Ристић (1879), Сима Томић (1880), Јован Сарић (1880–1881), Милош Поповић (1881), Мита Јовановић (1882–1883), Јован П. Сарић (1886–1887), Мијајло А. Јоксимовић (1888), Милан М. Црвчанин (1888–1889), Сима Томић (1891), Милош Ристић (1893), Јовица Стојковић (1894), Стефан М. Луковић (1895, 1899, 1900–1901), Властимир Константиновић (1905–1907), Михаило Хаџи-Алексић (1908), Јовица Стојковић (1909), Мил. Л. Милосављевић (1909), Властимир Константиновић (1912), Петар Богавац (1914), Јовица Стојковић (1915), Ђорђе Радић (1916), Јовица Стојковић (1920), Милан Јовичић (1926–1929), Алекса Јелесијевић (1929–1933), Милан Јовичић (1933–1936), Душан Крстић (1936–1941)
(Из књиге Драгана Драшковића „Краљево од вароши до града“)