Игром времена, и овог 19. јула је била недеља, баш као и пре тачно пола века, 19. јула 1970. године, када је краљевачки фудбалски клуб „Слога“ био надомак такмичења међу правом елитом, у Првој фудбалској лиги СФРЈ. Нису успели краљевачки „бели“, посрећило се то противнику, екипи „Црвенке“ из истоименог војвођанског града. Али, звуждуком судије Радића из Солина тај пресудни меч није окончан, није бар што се Краљевчана у поодмаклим годинама тиче. Јер, не престају подсећања и приче о том, највећем фудбалском спектаклу у граду на Ибру. Тако су и овог лета, играчи и навијачи намеравали да се виде и поразговарају, дабоме они који су међу живима. По том питању најагилнији су били Славољуб Павловић, тадашњи нападач „Слоге“ и Бранко Вукићевић, тада млади, а касније успешан „Слогин“ дугогодишњи првотимац. Ступили су и у контакт са појединицима, давним противницима из Црвенке, преговарали са њима чак и о садашњем, пријатељском одмеравању снага, али све је одложено док епидемија не прође.
Не чека се, ипак, на препричавања о детаљима одлучујег меча, али и подсећа на дане пред утакмицу, на „краљевачку торциду“, „бразилску навијачку атмосферу покрај Ибра“… које после тога у граду на Ибру никада више није било.
Предност нашем памћењу, као петнаестогодишњег посматрача поменутутих навијачких дешавања и саме утакмице, дајемо извештају Воје Благојевића, тадашњег дописника „Политике“ из Краљева, који пред меч пише:
„Поред домаћих навијача у Краљеву су већ и симпатизери „Слоге“ пристигли из иностранства, наши људи на раду у европским земљама, а и у далекој Америци и Канади“.
И, у поменутом извештају се још додаје:
„Сви они су уверени у победу својих љубимаца. По граду се, нарочито увече, чују поклици „Слоги“, деле се беле капе са паролама, о ревере капута грађана дечаци каче амблеме краљевачког клуба, а извршена је и проба ракета за ватромет после најављене победе…Играчи „Слоге“ синоћ су дали завет навијачима да ће се борити као лавови у судњем фудбалском окршају…“.
А, до тог „судњег окршаја“, подсећања ради, дошло је после успеха поменутих противника у првом колу квалификација. Краљевчани су извојевали победу против титоградске „Будућности“, али онда, у у другом колу квалификација, у утакмици против „Црвенке“, као гости изгубили резултатом 3:0.
Без обзира на тај резултат, у граду је створено уверење да ће „бели“ ту предност као домаћини достићи и престићи. Али, „око 15 хиљада гледалаца, пише у извештају „Политике“ са саме утакмице, доживело је шок већ у 34. минуту, када је, после „кикса“ голмана Кајганића, голом Бешлина, „Црвенка“ повела са 1:0. Тај мук на трибинама трајао је само десетак минута, јер је голом Фијуљанина „Слога“ брзо изједначила, а голом Милојковића, на самом почеку другог дела утакмице, и повела са 2:1. Речи тренера Спасојевића на полувремену деловале су корисно, па голом Павловића у 56. минуту „Слога“ води са 3:1. Тако је остало више од пола часа за четврти гол и бар продужетке… Ређале су се акције домаћих играча, чак је и голман Кајганић повремено био у нападу, али минути су брзо пролазили. Гол никако да падне…и предност из прве утакмице гостима је био довољан за улазак у Прву лигу…“ – пише, између осталог, у поменутом извештају.
У атмосфери разочарења, због једног олако примљеног или једног непостигнутог гола, кренуо је краљевачком чаршијом и глас о томе да су поједини играчи из личних планова и интереса намерно грешили. Онда су неки фудбалери били оптужени за срачунато незалагање, па је то покренуло и сумње у, наводну, продају утакмице… Све су то, до данас, само нагађања насупрот веровању већине да је то, ипак, био период спортског витештва и фудбала радости. Победник меча такмичио се у друштву најбољих само једну сезону, па је из лиге испао и данас тавори у нижем рангу такмичења. Слична је фудбалска судбина и „Слоге“, која ће се, додуше, од наредне сезоне, више одлуком за столом него на игралишту, такмичити у Првој лиги Србије.
Није то, међутим, ни по квалитету игре, ни према снази конкуренције, оно друштво на чијем је прагу „Слога“ била те недеље, пре тачно пола века…
аутор: М. Дугалић
извор: „Политика“
фотографија: детаљ са меча „Слога“ – „Црвенка“ из породичне архиве С. Павловића