ЉУДИ

ОБНАВЉА ТРАДИЦИЈУ СОКОЛАРСТВА

Урил је млад соко који је 2018. године привлачио пажњу многих Краљевчана. Његов власник Перица Милетић први је соколар не само у Краљеву, већ у целом Рашком округу. Он је Урила учиио да лети и лови уз помоћ опреме која је, као и ова птица, веома скупа.

За разлику од других грабљивица, попут орла и јастреба, који лете ниско и хватају зечеве и лисице, соко лети високо и лови друге птице. Он воли равне и простране терене, и градски услови му не одговарају.

Тренинзи са Урилом због тога се одвијају на фудбалским теренима у Краљеву а док пролази кроз град, држећи се за кожну рукавицу свог власника, Урил на глави има капицу која му покрива очи, да му друге птице и градска гужва не би одвлачиле пажњу.

Соко је у Србији, као и у већини других земаља заштићена врста и било какав покушај његовог узимања из природе је строго кажњив, па је једини начин да легално имате сокола да га купите у некој одгајивачници.

“У Србији соколове организовано уништавају људи који имају голубове, што се не ради нигде у Европи и свету. Уништавају им гнезда, каче на своје голубове удице које их убијају,” истиче Перица и додаје да тренутно у нашој земљи има активних око десет соколара који тренирају ове птице. Највише их је у Војводини.

Сиви соко, који је присутан у природи у Србији, изванредан је ловац, одликује га велика брзина понирања која достиже и 400 км на сат. Урил, који је купљен у нашој највећој одгајивачници у Србији у Сенти, од Тибора Бузе, припада врсти снежног сокола, родитељи су му из Русије и Емирата, а популаран је због своје беле боје перја. Његова цена на светском тржишту због тога се креће од десет до двадесет хиљада евра, док се сиви соко може купити за неколико хиљада евра. Нарочито пасионирани купци снежних соколова су Арапи који веома воле ту птицу.

Овај млади соколар планира да формира клуб љубитеља ових птица и да неколико соколова поклони манастиру Студеница који је имао вековну традицију узгајања соколова. У време Турака, то је овај манастир и сачувало од паљења и рушења, јер су манастирски свештеници узгајали соколове за султана.

Захваљујући младом Краљевчанину, традиција соколарства у Рашком округу је сада на добром путу да буде обновљења. Иначе, соко се налази и на званичном грбу града Краљева, као птица коју су Немањићи изузетно поштовали, и у својим канџама држи натпис “Нама добро а никоме зло”.

Инфо Плус

Оставите одговор