СПОРТ

НЕПОНОВЉИВ УСПЕХ СЛОГЕ

Sloga

Можемо са поносом да се сећамо у којој су елити осамдесетих година (1984/85 и 1985/86) играли кошаркаши краљевачке Слоге. Тада, у најјачој кошаркашкој лиги Европе, каква је била она у бившој Југославији. У увек преуној , сада већ старој хали спортова коју су извештачи и коментатори називали „кутија шибица“, Слога је победила два европска првака – Босну и Југопластику, а Цибона се провукла кроз иглене уши.

Пласманом у елиту Слога је задржала свој тим, не доводећи играче са стране. Подсетимо се тог састава који је тренирао Кими Богојевић: 4. Петко Поповић Поп, 5. Владимир Дашић Владо, 6. Жарко Кривокапић Жаре, 7. Живорад Јаћовић Жикица, 8. Милош Бабић, 9. Драган Стефановић Гаги, 10. Драган Савић Саво, 11. Милош Мијаиловић Вучко, 12. Владе Дивац, 13. Гордан Марковић Чого, 14. Горан Деспотовић Дујсо, 15. Томислав Андрић Џиги.

То је тај тим који се равноправно носио са „аждајама“ из тако јаке лиге. А, Слога је скоро све побеђивала у првом полувремену. Некада је недостајала спортска срећа, а некада снага (већина играча је била у радном односу, или су били ученици и студенти) да се победе сви такви дивови који су харали Европом. Напоменућемо само неке: Дражен Петровић, Кнего, Чутура, Накић… (Цибона – тренер: Павличевић); Радовић, Богосављев, Јанковић… (Црвена Звезда – тренер: Жеравица); Беначек, Приморац… (Босна – тренер: Пешић); Кукоч, Рађа, Перасовић… (Југопластика – тренер: Трнинић); Ђорђевић, Обрадовић, Грбовић, Зоркић… (Партизан – тренер: Славнић); Вранковић, Поповић, Сунара… (Задар – тренер: Марцелић);  Шарић, Прелевић, Андројић… (Шибенка – тренер: Душан Ивковић); Вучуровић, Дробњак… (Раднички – тренер: Ивковић); Паспаљ, Ивановић, Шћепановић… (Будућност – тренер: Владо Ђуровић); Копривица, Кнежевић, Керкез … (ИМТ – тренер: Шакота); Арсић, Ивановић… (Борац – тренер: Слободан Кпоривица).

Међу најбољим стрелцима лиге, тада се нашао и Слогин капитен Томислав Џиги Андрић, а Жарко Кривокапић је био други на листи извођача слободних бацања. Занимљиво је и то да су Жаре и Миховил Накић  тада били једина два дипломирана еконимисте као играчи у лиги.

У краљевачку халу на утакмице Слоге се долазило и по три сата пре утакмице да би се заузело место на увек крцатим трибинама. И тачно је свако имао своје парче трибине са којег се бодрила Слога и уживало у Чоговим, Џигијевим, Владовим, Савовим, Жикициним… бравуријама.

Оставите одговор