Око 1215. године грађен је манастир Жича. Касније су у Жичи крунисани српски краљеви: Стефан Дечански (прво и друго крунисање), Радослав, Владислав, Урош и Драгутин (два пута). За свако крунисање су пробијана нова врата, кроз која је пролазио само крунисани владар. Та врата су одмах затим зазиђивана, али је у народу остао популарни назив Седмоврата Жича.
1219. године након стицања самосталности српске православне цркве, Св. Сава одређује Жичу за седиште прве српске Архиепископије.
13. век – у ибарској клисури, око 20 км од Краљева, сазидан је средњевековни град – тврдава Маглич.
У периоду од 1457. до 1459. године подручје Рудо Поља дефинитивно је пало под турску власт. Први попис становника Рудо Поља обављен је 1476. године.
1570. године први пут се помиње Карановац.
1690. године десила се велика сеоба Срба под Арсенијем Чарнојевићем, која је захватила и Карановац.
1699. године Аустро-турски рат завршен је Карловачким миром, после кога су се Турци свирепо светили српском народу, који је у том рату учествовао на страни Аустрије. Између осталих српских манастира, Турци су опљачкали Студеницу и посекли тамо затечене калуђере.
1718. године између Турске и Аустрије закључен је, на 24 године, Пожаревачки мир, којим је Аустрија добила Србију северно од Западне Мораве, на чијој је левој обали била граница. Тако је Карановац, и у том периоду, остао на турској територији.
1739. године Београдским миром завршио се поновни Аустро-турски рат. Турска је поново овладала Србијом, а у данашњем краљевачком крају опустела су места: Витановац, Витковац, Гледић, Дрлупа, Карановац, Лешево, Милавчић, Опланићи, Печеног, Чукујевац и Бокчиновици (данас Петропоље)…
1789. године за време Кочине крајине, мошти Стефана Првовенчаног су после склањања из манастира Студенице, 8 дана биле сакривене у Карановцу. Исте године, 21. новембра је Аустријска војска ушла у Карановац.
Од 1792. до 1798. године куга је покосила становништво Карановца, Београда, Смедерева, Ваљева, Шапца и других градова.
