Краљево је познато по врсним извођачима народне музике: Тозовац и његов отац, чувени предратни хармоникаш Тоза, Лепа Лукић, Снежана Ђуришић, Миша Мијатовић, Раша Павловић, Новица Неговановић… Из Краљева је и маестро на хармоници, Владимир Влада Пановић, шеф Народног оркестра Радио Телевизије Србије од 2010. године, када је на том месту заменио исто тако великог уметника и дугогодишњег шефа националног оркестра Љубишу Павковића.
Пановић је још као дечак са 14 година, док је похађао средњу музичку школу „Стеван Мокрањац”, пожелео да једнога дана засвира у Народном оркестру, који је 1935. године основао чувени Властимир Поповић Царевац.
– Прву хармонику добио сам у деветој години. То су биле оне црвене, које су се седамдесетих година прошлог века продавале по робним кућама. Био сам неизмерно срећан када је отац удовољио мојој жељи и купио ми тај инструмент који је мени у животу постао и љубав и страст и хоби и професија – прича Влада и напомиње да су му родитељи, отац Мића и мајка Загорка, пуно помагали на почетку каријере.
Једини проблем би настајао кад попусти у школи. Онда би отац као казнену меру закључавао хармонику у једну просторију у кући на месец дана, док не поправи оцене. Али Влада није могао да издржи тако дугу временску казну, па нам прича како је једног комшију Словенца наговорио да му направи калауз, наравно сакривши прави разлог зашто је хармоника под кључем. Чим би отац изашао из куће, он би се докопао свог инструмента и вежбао. Али морао је и оцене да поправи, да не љути родитеље и ризикује нову казну.
- Сећам се када ме је отац одвео на прву пробу слуха у просторије музичке школе у Краљеву. Бела кошуља закопчана до грла и нека срећа помешана са стрепњом, како ћу проћи на тој провери? Да ли ћу успети да упишем одсек хармонике? Шта ако се мој сан сруши у пет минута? А тек трема! Није се срушио и комисија одлучује, да је мој слух и осећај за ритам на завидном нивоу и ја уписујем нижу музичку школу, одсек хармонике.
Пановић је по завршетку ниже музичке школе уписао и средњу, додуше теоретски одсек и клавир, јер се хармоника као инструмент није изучавала. Њега је пре свега занимала наша традиционална музика чије мелодије и ноте као да су се сливале са шумадијских река и пропланака попуњавајући мозаике у нашој богатој уметничкој и музичкој заоставштини.
Најрадије слуша песме централне Србије, али и босанске севдалинке, македонске, војвођанске… Једна од омиљенијих му је „Стани, стани, Ибар водо” мелодија његовог родног краја, Краљева, кроз које протичу три реке: Ибар, Западна Морава и Рибница. Па кад се неко упита откуд у Краљеву толико врхунских музичара, и певача и инструменталиста, а нарочито хармоникаша, помисли да то сигурно долази од тих река, које теку баш као и музика. Можда и јесте у томе тајна.