Било је то некада… У земљи која више не постоји, у времену које се никада више неће вратити… То је оно прво што је, вероватно, пало на памет посетиоцима несвакидашњег музичког времеплова који је, захваљући Народном музеј у Краљеву и изложби „ЛП – Историја грамофона и златно доба плоча“, заустављен у нашем граду.
У таквом амбијенту,времеплова који плови захваљући носталгији и сећањима, уприличено је, у сарадњи са часописом Сиџа, несвакидашње вече сећања на дискотеке које су радиле у Краљеву седамдесетих и осамдесетих година 20. века, као и на музику која се са грамофона и грамофонских плоча слушала тих година.
За музичку атмосферу тог времена био је задужен, Драган Трифуновић Џинџер који је, 1976 године у просторијама Месне заједнице “Женева” отворио дискотеку “Интерграл” заједно са својим тадашњим партнером Милом Мартићем. Касније, 1979. и 1980. године, дискотека „Интеграл“ је привлачила бројну публику и на спрату некадашњег „Дансинга“ поред Ибра. Иста екипа организовала је и незаборавне новогодишње журке у чувеној „Пивници“ испод тадашњег ресторана „Карановац“, у данашњој Београдској улици.
Драган Трифуновић Џинџер
Било је интересантно пратити понашање малобројних, махом времешних, посетилаца краљевачког музичког времеплова како су са нескривеним одушевљењем реаговали на сусрет са музичким направама из тих седамдесетих година XX века, грамофонима, плочама, звучницима, ондашњим стробовима и другим направама за обавезни лајт шоу који је тада, као савремени светлосни ефекти данас, био задужен да сасвим обичне просторе бар на час претвори, пратећи ритам музике и ритам емоција публике, у места снова и маште.
Само ретки су у тим тренуцима одолели да се не маше за свој мобилни телефон како би бар на трен,у по којој фотки, заробили своје емоције изазване поновним “сусретом са младошћу”. Тај краткотрајни блесак екрана мобилних телефона, који су били својеврсни “падобранци – уљези” у краљевачком музичком времеплову, имао је ефекат хладног туша који је,код већине, распршио илузију повратка у младе дане.
Искре у очима изазване поновним уласком у Диско заменило је сетно расположење манифестовано чињеницом да је већина посетилаца брзо налазила своје место на коме су, седећи, слушали музику која их је, бар на трен, вратила у младост.
За плес – игру, без чега ни једно место није Диско, била је расположена само једна прелепа девојчица предшколског узраста, која је како то већ само деца знају, “на кеца” одреаговала на добру музику изазваши своју баку да јој се, бар на трен, придружи.
Остали су остали…Седећи замишљени или разговарајући шапатом о временима прошлим!
Краљевачке новости