КУЛТУРА

КРАЉЕВСКИ СЛОВАР

Из необјављеног рукописа припремљеног за књигу, у наредним бројевима Сиџе објављиваћемо део пописа  речи, израза и фраза краљевчана које је годинама прикупљао и записивао, али нажалост није стигао да их објави Душан Дуле Стојић, новинар и песник.

Сиџа ће се потрудити да уз Вашу помоћ, на годишњицу Дулетове смрти објави ову необјављену књигу.

А

„А!?” – одзив: „Ој!”, „Еве ме, ту сам!”, али и упит: „Шта рече, не чу те добро?!”;

„А-а!” –  негација, одрицање, одбијање понуде или позива: „Не, није”, „Не, нећу!”; понекад и афирмација, потврдно: „А-ха! ”, „ Да, јес(те)! ”;

Аброноша    жена или мушкарац који о некоме или нечему углавном злурадо проносе сеоске/чаршијске абере (вести), али и аброве – полуистине и  лажи:  алапача,  торокуша (мушка торокуша);

Авет-а,т    вампир, дух, страшило, сподоба;

„Ада!”    узвик: ма, ама, дедер, дела, када (као да)!    „Ада, узни још то парче меса, леба ти!”, „Ада, не могу нилек више, очију ми!”;

„Ада, но!”     узвик: „Паз’ (види), богати?!” , „Није – него!”, „Чу, море!”;

Акнут се – помамити се, помахнитати, јурнути, ударити: “Акни га је(д)но дваред, да с научи памети!”;

Алав, алапљив    прождрљив, халапљив, ненасит човек „гладних” очију који би све сам да поједе; похлепан;

Аламуња-с(т)-а    (глас т на крају речи  ретко кад и где): ветропирас-т(а) – брзоплет(а), лакоуман; површан човек/жена, несталне природе, превртљива(ц);

Алапача – брбљивица: жена која стално има шта да каже (истороче), нарочито о другима; 

Алауџа – јака временска непогода, олуја: јак ветар са снегом, кишом и/или градом;

Аљкав – неуредан, немаран, прљав;

Аминоват – сагласити се с нечијом одлуком или намером, дати дозволу, благословити: обично у породици “глава куће” аминује одлуке укућана, а  на послу шеф подређеним чиновницима;

Андромољи – ситне (углавном безвредне) ствари; вештачки накит – ђинђуве;

Апатула    неотресит, туњав, зауман младић кога многи избегавају  те нема ни друштва ни девојке;

Апсит, апшење; уапсит    хапсити, хапшење; ухапсити;

Арњеви    ступци (дрвени или метални подупирачи који причвршћују „канате” (бочне странице на запрежним колима, камиону, тракторској или камионској приколици);

Аче и буче – лудује, ма(х)нита и виче, галами, пева гласно (углавном припит).

Б

Бабине – светковина поводом рођења породичне принове, дарови за новорођенче;

Багатела, багателно – јефтино, испод цене;

Баглама-т – „шарка”, метална механичка направа којом се на метални или дрвени оквир  учвршћују врата, прозорско крило, капија; блебетати, причати којештарије:  блебеће, прича  глупости,  „млати празну сламу”лдисат, балдисао – занемоћати, занемоћао (од умора,болести);

Багрен,  багрењак    багрем (дрво – стабло), мн. багрење; багремар (самоникла шума или засад багремова);  багреновина:  багремово дрво, припремљено за обраду или огрев); багреновак (багремова  мотка);

Бадава – јефтино, готово бесплатно, џабе;

Базди    смрди, воња, кандише;

Бојаги и кобојаги    бајаги и као бајаги:  тобож(е), као да, као стварно, санћим;

Бајат-а,о    устајао хлеб или друга животна намирница; устајало брашно…;

Баканџе (тур.) – масивна и чврста обућа за рад у пољу, на грађевини, у фабрици – цокуле; (пеж.) гломазне ципеле, ципеле уопште;

Баксуз (тур.)    малерозан човек: онај који сам нема среће, а другима доноси или најављује лоше вести и догађаје; неко коме се не да ни „договорити”, „ни примаћи”;

Бактат; бакће (се)    замајава-ти се; залудно се бави-ти неким тешким и мучним послом;

Бакцил    бацил (штапићаста бактерија);

Бакча    башта;

Балавандер – стасао момак али још незрео за женидбу;

Балавурдија и палафурдија – група беспослених млађих момака;

Балега и баљега – сточни измет (углавном говеђи); који говори глупости, прича испразно („сере”);

Баљезга-т  – говори-ти глупости, „млати-ти празну сламу”;

Бангав-а,о – накрив-а,о, хром-а,о, шепав-а,о; криво – чворновато стабло дрвета;

Бандоглав-о,ко – тврдоглав-о,ко, својеглав, задрт;

Банзврк – приглупи доконаш, ленчуга, џабалебарош;

Бате –  брате (пријатељско обраћање незнанцу, са симпатијама);

Баџо    непостојеће, измишљено страшило (ђаво) којим се плаше деца; често и надимак „Баџо” за људескару – крупног, снажног и доброћудног човека, али и за – локалног силеџију;

Безецоват; безец – одабрати,резервисати остатак слаткиша или воћке коју неко једе; најчешће – опушак цигарете, уз пристанак онога чија је јабука, или цигарета;

Бекута – тупа бритва или нож; погрдно: алкохоличар, пијандура;

Наставак од В до Г у следећем броју

Оставите одговор