КРАЉЕВСКИ СЛОВАР

КРАЉЕВСКИ СЛОВАР

Из необјављеног рукописа припремљеног за књигу, у наредним бројевима Сиџе објављиваћемо део пописа речи, израза и фраза краљевчана које је годинама прикупљао и записивао, али нажалост није стигао да их објави Душан Дуле Стојић, новинар и песник.

Сиџа ће се потрудити да уз Вашу помоћ, на годишњицу Дулетове смрти објави ову необјављену књигу.

М

Млого, млозина – много, многи – мноштво: “Млозина мисле тако”

Моа – моја

Могадија – могах

Могадо(к)  – могах, могадох

Модро – тамно-плаво

Мои(ј)у    мојих: „Мои(ј)у ми очи(ј)у

Молер (нем.)  – мајстор који бојадише, молује, мала, кречи- бојом украшава зидове

“Море – море!” – узвик упозорења и/или прекора: “Пази шта радиш!”

Морија – куга, помор

Мотри-ти – осматра-ти, пази-ти; мотри невеста која, ћутећи, “испод ока” осматра свадбу и сватове ишчекујући крај свадбене церемоније; неко ко пажљиво осматра око себе – мотри чувајући штагод од лопова (воћњак, бостаниште, бицикл, живину од лисица и других грабљивица): мотри на лопове, лисице и копце”

Моца и моча – умокац, софт од печеног меса у посуди за печење

Мрака – нешто малецно, мрвица, макања, нејач, шака јада

Мрет(и), мре  – умирати, умире:“ Мрем, бре!“, „Мрело се“, „Мируцка се, мируцка“

„Мрк!”, и „Мрк мало!” – “Е, не може!”,“Неће моћи!”, иронично:“Паз да оћеш!”, „Мало сутра!”, “Мало морген!”

Мркосвестица – вртоглавица,несвестица: „Ма, и не знадо шта би, само ми мрче свес!“, „Смркну ми се пред очима, ки да паде мрак!“

Мрс и мрсно – масно( јело): свињско, па и месо уопште (свеже или суво); бели мрс: млеко, сир, кајмак… „Данаске је велик празник, нећу да се мрсим!“

Мрсомуд-ит – зановетало; зановета-ти, запетљавати: онај што у разговору запетљава причу јер не разабира, или свесно замагљује суштину; лелемуд

Мрцина – животињски леш, стрвина; снажан али приглуп човек; понекад каже се и за снажне аутомобиле и/или мотоцикле (машине уопште)

„Мрш!” и „Мрш, море!” – претећи узвик: „Марш“, „Марш тамо, иначе!..“, „Иди губи се одавде – бегај, да не буде белаја!“ (свађе и туче)

Муфте и мукте (тур.) – добити неку ствар или услугу бесплатно, углавном служећи се лукавством улагивањем, “преко везе”

Мумуруз – кукуруз, жито, коломбоћ

Н

На!  гостољубиво: узми, изволи; подругљиво, претећи: „Ево ти га, на!”

Набедит – оклеветати, ољагати, опањкати

Набигузица – лењивац, лендов, онај који мисли само где ће и шта да поједе, нарочито о туђем трошку и да ништа не ради

Навлош и навлаш (рмс.) – намерно, хотимице

Наводаџија – онај који посредује у склапању брака (везе између момка и девојке); проводаџија

Нагари-т – убрзати; убрзај (додај „гас”)!

Награисат – настрадати, награбусити, надрљати

Нагрда(н) – наказа(н), ругоба, али не само физички, него и кад је неко обучен непримерено – „мимо света”, или се претерано окити ђинђувама и тиндиримисима, макар били и од “сувога злата”

Нагрђен-а  – лоше окарактерисан, испсован-а, попљуван-а, извређан-а; тешко повређен-а у неком саобраћајном удесу или тучи), уништен-а у временској непогоди – градобитној олуји (кров на кући, воћњак, башта, њива): „Град ни летос нагрдио и нацрнио њиве и бакче!“; накарадно обучен-а/нашминкан-а

Надрљат – награбусити, настрадати

Назор – невољно, на силу

Назуак – назувак, вунена чарапа до глежња (за по кући), патофна од вуне; назувци (мн.)

Наједно – истовремено, у исти мах

Накарада(н) – наказа(н), ругоба; наопак, непримерен, нагрда(н)

Накарадно – наопако, наопачке, преврнуто, преокренуто: обући неки део одеће с наличја (обрнути „лице“), на преврат; обући се непримерено тренутку-прилици; (по)ставити неки предмет на несвакидашње место; понашати се и/или радити супротно уобичајеном реду и начину

Нако – онако: и овако и онако, и тако и тако е

Наконче – најмлађи сват: дете из младожењине фамилије које, према обичају, млада (невеста) симболично уноси у кућу да би младенци имали деце

Нама(х)    одмах, у истом трену; али: на маове(мн.маови) – у таласима    

Намо – тамо, онамо

Напас – напаст, насилник, досадњаковић, џангризало, трпија

Напастоват; напастује – напаствовати, силовати; силује

Напосе – последње, најзад, нешто на крају

Напос(л)ено, и наопос(л)ено – исправно: супротно од накарадно; обући одећу уредно (с лица), понашати се пристојно (у складу са општеприхваћеним правилима облачења и/или понашања)

На прама се – према себи (окренути к себи)

Нарамак – рукохват (сена, сламе, грања, дрва) ношен преко рамена; бреме

Насип – међумесни (регионални ) макадамски пут, ланац

Насочит – насолити, испроводаџисати

Наставак у следећем броју

Оставите одговор