КРАЉЕВСКИ СЛОВАР

КРАЉЕВСКИ СЛОВАР

Из необјављеног рукописа припремљеног за књигу, у наредним бројевима Сиџе објављиваћемо део пописа  речи, израза и фраза краљевчана које је годинама прикупљао и записивао, али нажалост није стигао да их објави Душан Дуле Стојић, новинар и песник.

Сиџа ће се потрудити да уз Вашу помоћ, на годишњицу Дулетове смрти објави ову необјављену књигу.

Л

Лад, ладовина, ладњак – хлад, хладовина, хладњак

Лаз – крчевина претворена у плодно земљиште

Лакрдија(ш) – комедија(ш); лудорија, шала, спадало

Ланац, ланцoм  главни, међумесни пут кроз село, џада

Лати-т(и) се – прихвати-ти се неког посла

Леб и лебац – хлеб, крух и крув

Леген и леђен – лавор, шавољ (шафољ)

Ледина – пољана, необрађено земљиште

Лелемуд-а,т(и) – зановета-ти (прича-ти празне приче), доконисати; зановетало, празноглавац, доконаш

Ленга – дебља челична жица или конопац за сушење веша

Лендов – ленштина, ленчина, лењивац, лезилебовић, џабалебарош

Лепара – кућа од дрвене грађе облепљена жбуком од блата и сламе

Леска – стабло лешника

Лесковак – прут од лесковог дрвета

Ливра    (пог..): лисица;  (фиг.): лукав, препреден, лош, мушкарац/жена, скитница, бескућник; понекад од миља и детету које се удобрава не би ли добило оно што жели

„Лиз-гуз!”  пошалица: каже се некоме (углавном детету) ко кине; уз то,

готово обавезно, каже се и : „Наздравље!“

Локал    локални воз и/или утобус у месном приградском саобраћају

Љ

Људескара – физички и/или  духовно јак човек; добричина, поштењачина

Љуска    ивер (отпадак од струганог и/или цепаног дрвета); кора од јајета, лешника, ораха (“орахова љуска”)…

Љукчица – љушчица (иверак)

Љута ракија – препеченица (препечена ракија)

М

Мазнути – украсти, дрпити; ударити (некога или у нешто)

Мајно – мало, малкице (количински): сасвим мало; растом: мајушно, малецко (чељаде, биљка)

Макања – беба, дете, неизрасло чељаде или животиња – макањче, макањица;(пеж.): јауд (углавном девојка)

Маква    коров; мочварљива ливада обрасла коровом

Макарит    кварити нешто, мешати се некоме у посао па покварити готово завршен рад (изм малкић, и малчић    мало, малкице

Манит-а (тур.)    махнит-а: лудује, будали; будаласт-о, ма(х)нито чељаде, али и говече; побудалио, пома(х)нитао скроз

Мањка-т  – недостаје, вали-фали; недостајати; преминути: “Мањкао сирома, болес га уби”; угинути: “Мањкало ни оно теле ноћас, ма – на његову главу!”акарити)

Мантија – свештеничка или монашка одежда; врста пите: тесто пуњено млевеним месом

Мантрачи-т    малтретира-ти некога, заскочити;  заскочио (жену)

Мантупит  сенилити, губити памћење, па и памет: „Не зна више шта збори, начисто је омантупила и не смем да  је остављам саму. А, богами, почо сам и ја да мантупим, понекад у продавнице нумем да зберем два и два!

Манут, ман (се)    махнути у знак поздрава (руком, марамицом), напусти-ти остави-ти се каквог посла: „Ман(и) се    окан(и) се ћорава посла!“

Мастиљава оловка  – оловка са мастиљавим (индиго плавим) “срцем”

Мастиљар    писар, ћата

Матрапаз-ит    препродавати стоку (углавном говеда: бикове, краве, јунад и телад); препродавац стоке (пеж.) : замлата, онај који стално нешто „петља“

Мачуга    мочуга, мотка ,батина

Маше и машице (тур.)    специјалне еластичне  хватаљке  од дебљег челичног лима за ватру (хватање  жара и/или угљевља из огњишта – шпорета, фуруне

Маши-т    промашити, промашује  (мету, циљ);  бајалица у дечјој игри:  „Аши -маши да промаши!“

Менђуше (мађ.)    минђуше, наушнице

Метнут, метни    ставити, стави; турити, тури

Мећа-т(и); меће – ставља-ти, ставља; тура-ти, тура

Микни (се); миксе    склони (се), помери (се): „Море, микни ми се с пута саћу брала да зовнем!“, „А, ти микни ту тестију отале, пашће и разбиће се!“; „Шта то збориш, микни се с места?!“

Мираз    имовина (некретнине, аутомобил, намештај) коју неке невесте (до)носе са собом у дом младожење и заједничко домаћинство; понекад су то само дарови: кошуље, блузе, ћилими и други  ручни радови које су саме извезле, изаткале, или сашиле и  као поклон донеле младожењи и његовим ближњима; понека „сиротица“ ни толико

Мираџика    миражџика: девојка за удају са овећим миразом – имовином (углавном некретнине)

Миџа – стриц (од миља); понекад и надимак изведен од имена или презимена

Млати-т, млатнут, омлатит     тући, ударати; ударити снажно; (о)млатити – стрести  зрело воће са стабла  (шљиве и др.); изударати; (фиг.): „млати-ти  празну сламу» = лупа-ти  глупости

Млатикурчина – онај који лупета глупости, празноглавац лупетало, зврндов, џабалебарош

Наставак у следећем броју

Оставите одговор