Из необјављеног рукописа припремљеног за књигу, у наредним бројевима Сиџе објављиваћемо део пописа речи, израза и фраза краљевчана које је годинама прикупљао и записивао, али нажалост није стигао да их објави Душан Дуле Стојић, новинар и песник.
Сиџа ће се потрудити да уз Вашу помоћ, на годишњицу Дулетове смрти објави ову необјављену књигу.
Л
Лад, ладовина, ладњак – хлад, хладовина, хладњак
Лаз – крчевина претворена у плодно земљиште
Лакрдија(ш) – комедија(ш); лудорија, шала, спадало
Ланац, ланцoм – главни, међумесни пут кроз село, џада
Лати-т(и) се – прихвати-ти се неког посла
Леб и лебац – хлеб, крух и крув
Леген и леђен – лавор, шавољ (шафољ)
Ледина – пољана, необрађено земљиште
Лелемуд-а,т(и) – зановета-ти (прича-ти празне приче), доконисати; зановетало, празноглавац, доконаш
Ленга – дебља челична жица или конопац за сушење веша
Лендов – ленштина, ленчина, лењивац, лезилебовић, џабалебарош
Лепара – кућа од дрвене грађе облепљена жбуком од блата и сламе
Леска – стабло лешника
Лесковак – прут од лесковог дрвета
Ливра – (пог..): лисица; (фиг.): лукав, препреден, лош, мушкарац/жена, скитница, бескућник; понекад од миља и детету које се удобрава не би ли добило оно што жели
„Лиз-гуз!” – пошалица: каже се некоме (углавном детету) ко кине; уз то,
готово обавезно, каже се и : „Наздравље!“
Локал – локални воз и/или утобус у месном приградском саобраћају
Љ
Људескара – физички и/или духовно јак човек; добричина, поштењачина
Љуска – ивер (отпадак од струганог и/или цепаног дрвета); кора од јајета, лешника, ораха (“орахова љуска”)…
Љукчица – љушчица (иверак)
Љута ракија – препеченица (препечена ракија)
М
Мазнути – украсти, дрпити; ударити (некога или у нешто)
Мајно – мало, малкице (количински): сасвим мало; растом: мајушно, малецко (чељаде, биљка)
Макања – беба, дете, неизрасло чељаде или животиња – макањче, макањица;(пеж.): јауд (углавном девојка)
Маква – коров; мочварљива ливада обрасла коровом
Макарит – кварити нешто, мешати се некоме у посао па покварити готово завршен рад (изм малкић, и малчић – мало, малкице
Манит-а (тур.) – махнит-а: лудује, будали; будаласт-о, ма(х)нито чељаде, али и говече; побудалио, пома(х)нитао скроз
Мањка-т – недостаје, вали-фали; недостајати; преминути: “Мањкао сирома, болес га уби”; угинути: “Мањкало ни оно теле ноћас, ма – на његову главу!”акарити)
Мантија – свештеничка или монашка одежда; врста пите: тесто пуњено млевеним месом
Мантрачи-т – малтретира-ти некога, заскочити; заскочио (жену)
Мантупит – сенилити, губити памћење, па и памет: „Не зна више шта збори, начисто је омантупила и не смем да је остављам саму. А, богами, почо сам и ја да мантупим, понекад у продавнице нумем да зберем два и два!
Манут, ман (се) – махнути у знак поздрава (руком, марамицом), напусти-ти остави-ти се каквог посла: „Ман(и) се – окан(и) се ћорава посла!“
Мастиљава оловка – оловка са мастиљавим (индиго плавим) “срцем”
Мастиљар – писар, ћата
Матрапаз-ит – препродавати стоку (углавном говеда: бикове, краве, јунад и телад); препродавац стоке (пеж.) : замлата, онај који стално нешто „петља“
Мачуга – мочуга, мотка ,батина
Маше и машице (тур.) – специјалне еластичне хватаљке од дебљег челичног лима за ватру (хватање жара и/или угљевља из огњишта – шпорета, фуруне
Маши-т – промашити, промашује (мету, циљ); бајалица у дечјој игри: „Аши -маши да промаши!“
Менђуше (мађ.) – минђуше, наушнице
Метнут, метни – ставити, стави; турити, тури
Мећа-т(и); меће – ставља-ти, ставља; тура-ти, тура
Микни (се); миксе – склони (се), помери (се): „Море, микни ми се с пута саћу брала да зовнем!“, „А, ти микни ту тестију отале, пашће и разбиће се!“; „Шта то збориш, микни се с места?!“
Мираз – имовина (некретнине, аутомобил, намештај) коју неке невесте (до)носе са собом у дом младожење и заједничко домаћинство; понекад су то само дарови: кошуље, блузе, ћилими и други ручни радови које су саме извезле, изаткале, или сашиле и као поклон донеле младожењи и његовим ближњима; понека „сиротица“ ни толико
Мираџика – миражџика: девојка за удају са овећим миразом – имовином (углавном некретнине)
Миџа – стриц (од миља); понекад и надимак изведен од имена или презимена
Млати-т, млатнут, омлатит – тући, ударати; ударити снажно; (о)млатити – стрести зрело воће са стабла (шљиве и др.); изударати; (фиг.): „млати-ти празну сламу» = лупа-ти глупости
Млатикурчина – онај који лупета глупости, празноглавац лупетало, зврндов, џабалебарош
Наставак у следећем броју