Да се осврнемо мало у прошлост, и на по неке детаље који су нам кошаркашки много значили, јер онај ко нема прошлости нема ни будућности. Ако би започели од Срђе Калембера, Славка Петровића, Драгољуба Обрадовића и Милијана Живковића, много бисмо отишли далеко… Никако не можемо да заобиђемо Сретена Драгојловића који је из Слоге 1957. године прешао у Црвену Звезду, а за репрезентацију Југославије је одиграо 49 утакмица. Срето је 1967. године лично из краљевачке Слоге у Црвену звезду довео Љубодрага Дуција Симоновића, играча који ће обележити једну епоху у овом клубу, али и репрезентацији Југославије. Дуци је 1970. године са репрезентацијом Југославије освојио титулу светског првака, а проглашен је и за најбољег играча света. Са репрезентацијом Југославије је освојио шест златних и две сребрне медаље. За репрезентацију Европе наступао је седам пута.
Значајан траг у кошарци је оставио и Драган Тодорић, који је из Слоге 1972. године прешао у Партизан са којим је освојио три шампионске титуле. Наступао је за кадетску, јуниорску и сениорску репрезентацију Југославије и китио се златним медаљама.
Милована Богојевић Киме је успео да направи тим Слоге који је 1984. године ушао у тада најјачу прву лигу у Европи. И да у тој лиги остане са истим играчима који су до ње стигли. Био је то јединствен случај у југословенској кошарци да један тим не узме појачања, а да опстане у лиги. Томислав Андрић Џиги, Гордан Марковић Чого, Жарко Кривокапић, Владимир Дашић, Драган Тодорић Тошо, Владе Дивац, Милош Бабић, Милош Мијајловић Вучко, Драган Савић, Драган Гаги Стефановић, Живорад Жикица Јаћовић, Србољуб Ђорђевић Сикила, Горан Деспотовић Дујсо, Михајло Дробњак Флекица, Саша Павловић Шећо, Раде Глиговић, Зоран Тодорић Тошица, Петко Пепси Поповић, Зоран Илић Ћортан… Били су играчи који су умели да трпе и да раде и без пара, и без неких услова, али са великом жељом и љубављу и закошарку и за Краљево, рекао је једном приликом Миодраг Радомировић Пуре, члан стручног штаба тадашње Слоге.
Рођени Краљевчанин Милош Бабић је 1990. године као кошаркаш Универзитета Тенеси изабран као 50. пик на драфту од стране Феникса, али је свој деби имао у Кливленд Кавалирса после трејда ова два клуба. Бабић је касније одиграо укупно 21 утакмицу у НБА лиги за Кливленд и Мајами, а Дивац је накупио 1.134 меча, играо је финале и био на „Ол стару“. И Ненад Крстић је 2000. године из краљевачког Машинца прешао у Партизан, да би се касније његов пут наставио у Њу Џерзију, Тријумфу, Оклахоми, Бостону, ЦСКА и Ефесу.
Од одласка Николе Лепојевића из краљевачке кошарке 2002. године, најпре у ОКК Београд, па у Црвену Звезду (и даље је активан у Руском Сургуту), нешто се не сећам да је изашао још неки квалитетан играч из Краљева.