Тих седамдесетих и осамдесетих година прошлог века у ближој околини Краљева било је популарно више кафана у које су многи одлазили, посебно викендом. Поред оне „Код Цуја“ на ибарској магистрали и у Матарушкој Бањи, ишло се „Код Живана“ у Подунавце или у „Потковицу“ на музику. Једна од најпопуларнијих је била кафана „Златно буренце“ коју су сви звали „Код Гаса“ у Опланићима. У њу се највише ишло због хране.
Многи су знали да кажу да је та кафана у Сирчи јер се налазила на 100 метара од центра тог села, али је територијално припадала суседним Опланићима и житељи Опланића који су велики ривали Сирчанима често су се љутили када неко каже да је „Код Гаса“ у Сирчи. Јер, та кафана је била тих година култно место у које су сви долазили да једу чувене Гасове ћевапе које је припремала његова супруга Мара.
Ко није знао за величину ћевапа обично је наручивао десет комада, па је Гасо уз њему специфичну узречицу одговарао: „Мике моје лепо, биће ти млого десет! Узми три, па ако треба још, наручи после!“ А, ћевапи су заиста били дугачки – један као она четири стандардна. Због те дужине ћевапа и укуса наравно, опланићка кафана „Златно буренце“ је била на добром гласу. Гасо је знао често да каже да су му ћевапи дугачки „к`о брисачи од Фап-а“ и да у његову кафану долазе људи из целог света: „… Опланића, Поповића, Грдице, Милочаја, Краљева…“.
Без обзира на ту Гасову алузију, атрактивни ћевапи су били повод да у овој кафани бораве Здравко Чолић (после концерта у Краљеву на Атлетском стадиону) и чувени фудбалски тренер Миљан Миљанић. Код Гаса нису били укусни само ћевапи. Са апетитом су се јели димљена вешалица, цревца на жару и сомовина са оближње Мораве. Волео је да препоручи младу лиснату салату са сирћетом и луком.
Иначе, кафана је била уређене у типичном традиционалном стилу, многе народне рукотворине су се налазиле на зидовима или поред. Директно са улазних врата се налазио један сепаре који су обично заузимали „посебни“ гости. Када дође време да се плати поједено и попијено, Гасо је често знао госту да пружи оловку и папир да сам сабере и направи рачун.
Време чине људи и њихова дела. Гасо и Мара су били део једног времена, а добра дела уз подсећања, постају незаобилазни део данашњег и будућих времена.
Драган Благојевић