У Краљеву су седамдесете године донеле замах рокенрола, диско-музике, соула и фанка. Међу старијим основцима и средњошколцима постала је ствар престижа имати албуме познатих светских и домаћих рок група и извођача. Скоро сваки кварт или средња школа били су препознатљиви по свом музичком бенду. Један од њих, са стажом до 2000. године, био је бенд Кеј.
Окосницу овог бенда чинили су браћа Каровић, Ђорђе и Зоран. Својим умећем на гитарама, публици су поклањали ритмове џеза и рокенрола. Имали су доста својих ауторских песама. Ништа званично нису издали, јер су свирали из љубави и задовољства. Кроз бенд су прошли многи краљевачки музичари, неки су и данас активни. Ђорђе Каровић се присећа да су бас гитаре свирали: Иван Живковић – Вашка, Лабудовић Драган, Папић Срећко – Фанто, Душан Сретовић, Бобан Павловић (Акапулко), Александар Гиша Јевтовић; бубњеве чукали: Савић Радомир – Рајо, Саша Карапанџић, Џо Арманак, Дуди, Драган Денчић – Соле, Дидић Ранко, Стефановић Синиша – Силе, Гаврић Марио, Александар Чоловић, Жуња-Женева …, а у једном периоду клавијатуре је свирао Драган Тодоровић Тошо. Били су учесници многих гитаријада, а на „Чапијади“ (посвећеној трагично преминулом Дејану Царићевићу – басисти краљевачког бенда „Перпетум мобиле“) Кеј је освојио прво место. Највише су волели да свирају у тада познатим краљевачким местима добре музике: Џез клубу и Корто Малтезе.
Иначе, Ђоле Каровић је поред свог матичног бенда Кеј, свирао у још неколико бендова: Трг, Ново јутро, Траг, Lynx, ТNТ, као и у једном од првих панк краљевачких бендова „Отпадне воде“. У разговору за „Сиџу“ напомиње да ће му увек у сећању остати једна вишенедељна турнеја осамдесетих година, када је са гитаром пратио тада познатог загребачког певача, Жељка Манцеа.