КУЛТУРА

ЕСНАФСКЕ СЛАВЕ

Краљевачке занатлије славе Света три јерарха, негујући читав век дугу традицију слављења еснафске славе. Данас их у Краљеву има више од 500 регистрованих. Некада је слављење занатске славе педстављало вид борбе за социјалну правду, а данас, међу којима су столари, алатничари, пекари, млекари, посластичари, зидари, обућари, бравари, кројачи, електричари… најпре јутарњим окупљањем у Цркви свете тројице у Краљеву, где присуствују јутарњој литургији и сечењу славског колача, а касније ручком (обично у ресторану Париз), прославе своју славу – Три јерарха.

Др Милан Матијевић, хроничар Краљева, подсећа да је 1847. године књаз Александар Карађорђевић донео Уредба о еснафима. Тада су у Краљеву формирани еснафи и почело је слављење еснафских слава које су временом прерасле у занатске. Славља није било током окупација града, али су славе и тада обележаване у занатским радњама или у породицама виђенијих занатлија, а токо два светска рата одржаване су литургије у црквама. Пекарски еснаф славио је Петровдан, 29. јуна по старом или 12. јула по новом календару. Традиција еснафске славе за поједине еснафе задржала се веома дуго. Услед насталих промена у начину занатског организовања и формирањем среских и окружних еснафа, еснафска слава за све занатлије и трговце славила се на дан Света три јерарха.

Улога домаћина славе прелазног је карактера и она је представљала велику част за изабраног занатлију у чијој кући је приређиван занатски ручак, али је то дружење касније прерасло у занатске забаве које се сада приређују у ресторанима. На дан славе занатлије се прво сакупе код старешине еснафа или у еснафском дому, окаде икону, помоле се Богу, попију по једно пиће и крену заједно у поворци ка цркви. Испред славске поворке ношена је икона свеца – заштитника еснафа, еснафски барјак и славски колач. У цркви се служила света литургија. За време литургије свештеник се моли Богу за здравље, живот и напредак свих чланова еснафа. После завршене литургије занатлије се из цркве враћају са свирачима и обилазе домове еснафских мајстора, где су их дочекивале домаћице служећи их водом, кафом и ракијом.

Своју славу угоститељи су захваљујући пословном Удружењу за унапређење туризма и угоститељства „Угоститељ“ и покојном Јовици Алексићу, значајном угоститељском раднику Краљева, установили крајем деведесетих година. На дан Св. Трифуна (14. фебруар по новом календару) се, као ретко када, окупе, друже и како кажу послужи и неко њих.

Свети Козма и Дамјан, Свети Врачи, ( 14. новембар) је дан када се обележава еснафска слава лекара. Лекарска комора Србије је 2007. године и званично прогласила тај дан својом славом. Лекари сваке године обележавају своју славу обредом сечења славског колача. Славу Свети Врачи обележавају и  здравствени радници Опште болнице „Студеница“ и Дома здравља Краљево. Свети Козма и Дамјан су браћа по телу и духу , пореклом из Азије, од мајке хришћанке и оца незнабошца. Учили су се разним „лекаријама“, па како »бадава примаше , тако и бадава даваше«. Због тога су их назвали „бесребрници“ јер нису узимали новац док су видали болесне и уз пут ширили хтишћанство. Резултати њиховог лечења били су импресивни, зачуџујући, често исцетлитељски. Због тога су их сматрали свецима.

Оставите одговор