Краљевачки песник Дејан Алексић први је добитник новоустановљене књижевне награде града Београда и Библиотеке града Београда „Душан Радовић” за књижевност за децу и младе, за 2021. годину, а награђен је за књигу прича „Мало-мало па слон”, коју је илустровао Коста Миловановић и објавила је издавачка кућа „Имам идеју” из Краљева.
Алексићу је признање (које се састоји од уметничког рада Зорана Кузмановића, новчаног износа у динарској противредности од 5.000 евра и дипломе), у Скупштини града Београда уручила Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града.
Жири који је донео ову одлуку радио је у саставу: Милош Радовић, председник, и чланови проф. др Зорица Хаџић и проф. др Зорана Опачић, а имао је задатак да међу 98 издања прогласи најбоље.
– Наградити Дејана Алексића није велика мудрост. То би могао свако. Али, срећом, ми смо ти који ћемо му данас доделити награду коју још нема, а која највише личи на њега и која га је дуго чекала. Велика тројка Змај-Радовић-Ршумовић одавно има придруженог Алексића, једно време дописног, а већ дуго и редовног члана важне академије за бригу о паметној деци Србије. Као и Радовић, чије ће признање понети, тако се и Алексић деци обраћа с поштовањем и уважавањем, он је захтеван писац за захтевну децу, забаван писац за децу коју је тешко забавити. Његов хумор и однос према деци су увек на другу и трећу лопту, никад на прву. Такав је случај и са књигом коју данас награђујемо – образложење је жирија које је прочитао Милош Радовић, син Душана Радовића, додајући:
– „Мало-мало па слон”, мали је Бекет за малу децу, духовита, маштовита и интелигентна збирка прича пуна неочекиваних обрта, језичких и драмских, књига лишена општих места и слатких удварања. У речнику ове књиге нема деминутива, нема лажних емоција, са децом се поступа озбиљно и одговорно. То је дело једног новог Радовића, модерног у мудрог, најмлађег Радовића у књижевности за децу до данас.
Захваливши се на урученом признању и на томе што низ лауреата почиње његовим именом, Дејан Алексић је нагласио да се културна свест једног народа може изразити и његовим односом према истакнутим појединцима, који су одређену националну културу суштински и дубоко обележили, а да је један од њих и успостављање угледних признања у сфери уметности и културе са именима тих великих стваралаца. Затим је запазио:
– Душко Радовић је изванредна стваралачка природа какве се ретко срећу и у много већим, динамичнијим и утицајнијим културама. То су они несвакидашњи тренуци поетичког усијања, иза којих се успостављају нове мере и нови домети. Наш језик и литература имали су срећу да се у њима оствари аутор оваквог формата, а нама остаје да односом према његовом књижевном наслеђу докажемо да смо га и данас достојни. Дело Душана Радовића данас је и те како живо и подстицајно. Оно амблематизује један књижевно-естетски хоризонт на коме су читаве генерације стицале и обликовале свој рани читалачки укус, усвајале специфичан простор духа и хуморне литерарне игре, а кроз ту игру, истовремено, развијале, способност критичког мишљења па и разумевања актулене друштвене стварности.
Политика (10.02.2022.)