ВРЕМЕПЛОВ

ЂОРЂЕ РАДИЋ

Poljoprivredna škola

Један је од многих који није рођен у Краљеву, али је својим радом оставио дубоки траг у нашем граду. Ђорђе Радић се истицао племенитошћу и међу Краљевчанима уживао је  велики углед. Био је председник општине и редован члан Српског ученог друштва, као и почасни члан Краљевске српске академије. Носилац је 14 српских и страних ордена.

Иначе, рођен је 1839. године у  Великом  Бечкереку где  је  завршио основну школу. Пољопривредни факултет завршио је у Колчавки код Прага, где је    дипломирао 1859. године. После осам година је  докторирао у Бечу и  тако  постао  први  доктор агрономије у Србији.

Исте  године  кнез Михаило  Обреновић затражио је од Ђорђа    Радића    нацрт    за    подизање    прве пољопривредне (земљоделске)  школе  у  Србији и  послао  га  на  стручно  усавршавање у Француску. Знање које је стекао школовањем, као и практична знања стечена обиласцима и проучавањем пољопривредних достигнућа већине европских земаља (од 1862–1869. обишао је Аустрију, Чешку, Француску, Немачку, Италију, Швајцарску, Холандију и Белгију) стављено је у функцију просвећивања и напретка српског сељака. Ђорђе   Радић   био   је   један   од   оснивача  Друштва   за   пољску привреду (Српско   пољопривредно   друштво). У Пожаревцу је 1872. године основао  Земљоделско – шумарску школу. Напустио је место секретара у Друштву за пољску привреду, јер је постављен за професора те школе.

Када је 1882. године основано Министарство за Народну привреду, због недостатка кадрова укида се Земљоделско-шумарска школа у Пожаревцу, а њени професори постављају се за чиновнике Министарства. Исте  године  донет  је  Закон о  нижим  пољопривредним школама и  прва  таква  школа  основана  је  29.  јуна  1882. године у Краљеву, а Ђорђе  Радић  постављен  је  за  управника  и  професора  те школе која  је за  веома  кратко  време постала репрезентативна  и  стекла велики  углед. У  њој  су радили најспособнији  пољопривредни  кадрови тадашње Србије и из ње излазе први   пољопривредни стручњаци. Колектив је уз наставне обавезе морао да  савлада тешкоће   око оснивања  школе  и  њене  економије,  а  сам  др  Радић је  био  веома истрајан у тој борби. На  том  положају  остао  је до 1888. године  када одлази  у  пензију.

Умро је у Краљеву 11. октобра 1922. године у 84. години. Сахрањен је на старом краљевачком гробљу до хумке свог сина Звездана, а где је њихов гроб то се данас не зна. Гробно место представници школе обишли су последњи пут 1983. године, али га касније више није било.

Пољопривредно-хемијска школа у Краљеву од 1990. године носи његово име – Др Ђорђе Радић.

Оставите одговор