Један је од многих који није рођен у Краљеву, али је својим радом оставио дубоки траг у нашем граду. Ђорђе Радић се истицао племенитошћу и међу Краљевчанима уживао је велики углед. Био је председник општине и редован члан Српског ученог друштва, као и почасни члан Краљевске српске академије. Носилац је 14 српских и страних ордена.
Иначе, рођен је 1839. године у Великом Бечкереку где је завршио основну школу. Пољопривредни факултет завршио је у Колчавки код Прага, где је дипломирао 1859. године. После осам година је докторирао у Бечу и тако постао први доктор агрономије у Србији.
Исте године кнез Михаило Обреновић затражио је од Ђорђа Радића нацрт за подизање прве пољопривредне (земљоделске) школе у Србији и послао га на стручно усавршавање у Француску. Знање које је стекао школовањем, као и практична знања стечена обиласцима и проучавањем пољопривредних достигнућа већине европских земаља (од 1862–1869. обишао је Аустрију, Чешку, Француску, Немачку, Италију, Швајцарску, Холандију и Белгију) стављено је у функцију просвећивања и напретка српског сељака. Ђорђе Радић био је један од оснивача Друштва за пољску привреду (Српско пољопривредно друштво). У Пожаревцу је 1872. године основао Земљоделско – шумарску школу. Напустио је место секретара у Друштву за пољску привреду, јер је постављен за професора те школе.
Када је 1882. године основано Министарство за Народну привреду, због недостатка кадрова укида се Земљоделско-шумарска школа у Пожаревцу, а њени професори постављају се за чиновнике Министарства. Исте године донет је Закон о нижим пољопривредним школама и прва таква школа основана је 29. јуна 1882. године у Краљеву, а Ђорђе Радић постављен је за управника и професора те школе која је за веома кратко време постала репрезентативна и стекла велики углед. У њој су радили најспособнији пољопривредни кадрови тадашње Србије и из ње излазе први пољопривредни стручњаци. Колектив је уз наставне обавезе морао да савлада тешкоће око оснивања школе и њене економије, а сам др Радић је био веома истрајан у тој борби. На том положају остао је до 1888. године када одлази у пензију.
Умро је у Краљеву 11. октобра 1922. године у 84. години. Сахрањен је на старом краљевачком гробљу до хумке свог сина Звездана, а где је њихов гроб то се данас не зна. Гробно место представници школе обишли су последњи пут 1983. године, али га касније више није било.
Пољопривредно-хемијска школа у Краљеву од 1990. године носи његово име – Др Ђорђе Радић.