Најјача краљевачка предузећа су седамдесетих и осамдесетих година прошлог века имала своја одмаралишта на црногорском приморју. Благодети одмора на мору су користили радници „Каблара“, „Фабрике вагона“, „Јасена“, „Електродистрибуције“, „Папирпромета“ и „Магнохрома“, али и остали Краљевчани који нису радили у овим фирмама.
Крајем шесдесетих година „Каблар“ је имао доста посла у Црној Гори, па су за потребе смештаја радника направљене бараке и менза на десној обали у Чању. Када су послови завршени, Чањ је постао стециште многих Краљевчана. За данашње услове смештај у баракама и коришћење заједничких пољских тоалета нису пружали прави комфор, али се тада нико није жалио на услове смештаја. Никако на квалитетне и обилне оброка у мензи. Будили су се насмејани уз хитове „Индекса“ са разгласа и ужурбано зазузимали места на пространој плажи. Многи памте управника одмаралишта Пера Ћурана, турнире у малом фудбалу и игранке на тераси мензе. Чањ је био место првих сусрета са морем и првих љубави. Место где се научило пливање… Није нам познато шта је данас са овим одмаралиштем и коме је припало у времену транзиције.
Одмах поред Чања, у Буљарицама налазило се и одмаралиште радника „Фабрике вагона“. И на овом месту многи су први пут осетили укус слане воде и свбе благодети боравка на мору. Ово одмаралиште је продато под сумњивим околностима.
„Јасен“ је своје одмаралиште имао у Петровцу на мору, изнад шеталишта на десној обали у непосредној близини тврђаве. У тим собама и апартманима гостили су се многи Краљевчани, све до 2004. године када је после приватизације одмаралиште продато. Тада најмоћнија фирма, „Магнохром“ није имао своје одмаралиште, па је за своје раднике закупљивао смештај у Шушњу и Буљарицама. „Гвожђар“ је додао контејнере за смештај на „Кабларевом“ плацу у Чању, а „Папирпромет“ је имао своје собе у Бијелој, у бококоторском заливу.
Једино краљевачка „Електродистрибуција“ још увек има своја одмаралишта у Бечићима, Доњој Ластви код Тивта и у Мељинама. Њихови радници имају повлашћен третман, али сва слободна места могу да користе и такозвана „трећа лица“.