ЉУДИМЕСТАЧЛАНЦИ САРАДНИКА

ДЕДИНА ВОДЕНИЦА

Ивана Луковић је једина воденичарка у селу Лазац код Краљева. Одлучила је да се бави овим занатом након што је наследила воденицу стару скоро два века. Производи интегрално брашно које је нашло пут до потрошача у земљи и иностранству.

Воденица породице Луковић изграђена је средином 19. века, о чему сведоче записи у сеоским црквеним књигама.

У селу је знају као Илијину воденицу. Није радила 22 године, док је није преузела Ивана и тако наставила породичну традицију.

„У потпуности је аутентична воденица, таква каква је била 1870. године. Ништа нисмо мењали. Оба камена су функционална, тако да она меље и даље на тај начин на који је млела пре неких, рецимо, 200 година“, истиче Ивана и додаје да је званично најмлађа воденичарка не само у селу, већ и у Србији.

За дедину воденицу већ знају сви у селу. Долазе и помељари. Доносе жито, кукуруз и хељду. Помељар Драган Луковић поручује да му је драго што ради воденица на старински начин.

“И квалитетније и укусније и здравије”, истиче Луковић.

Ивана није била воденичарка, нити је живела на селу. Није знала колико је тешко одржати сеоско домаћинство. Са супругом је четири године крчила дедино имање. Данас имају 80 ари под кукурузом и нове засаде воћа.

“Ове године нисмо хтели да посустанемо него смо се мало, да кажем, и проширили и узели смо још једну парцелу која је исто ту у близини. Преко 80 ари и ту ћемо исто, ове године, посејати кукуруз”, каже Миодраг Јовановић.

У ковача кућа без кукача, а воденичар без брашна, кажу стари. Ивана и Миодраг то неће дозволити. Млади супружници и њихов седмогодишњи син Душан планирају да се баве органском производњом и остану да живе на селу.

РТС

Оставите одговор