ЉУДИ

ЧУВЕНИ ФРИЗЕР МАЈОР

Звао се Грујица презивао Дробњаковић, али су га сви у Краљеву знали по надимку Мајор. Висок црне косе и неговане браде и бркова. Обично је носио сукнене бриџ панталоне и дубоке чизме џокејке (официрке). Баш као прави четнички мајор. Знао је да тако скоцкан седне на свој мотор који је преко седишта имао пребачене плаве бисаге, и да непрестано кружи краљевачким улицама. Био је велики противник комунизма, и због тога је тадашњим властодршцима био стално трн у оку. Али, му нико ништа није могао. 

Из његове фризерске радње која се налазила поред улаза у данашњу стару болницу у улици Војводе Путника, увек су се гласно чуле гусле што је за данашње време модерно речено, био добар маркетинг.

Улазак у радњу је био прави ритуал за дечкиће које су родитељи доводили на такозвано „школско“ шишање. Постављено пластично коњче на које те Мајор попење и обавезно да једну Негро бомбону или карамелу. Из овог угла посматрано, био је то добар потез за све оне који нису волели шишање. То их је на неки начин омамљивало.

Док су маказе и машиница радиле свој посао, Мајор је знао да се расприча са родитељима који су своје синове доводили на шишање, па и да се мало заборави у обликовању фризуре. Добро сам запамтио своје прво шишање код Мајора, јер док је разговарао са мојим Благојем, остао сам без једног зулуфа. Тако оклапљен отишао сам у школу, а после часова сам морао да некако скинем и онај други зулуф, да будем симетричан. Знам само, да ни за живу главу нисам више хтео да идем код њега на шишање. 

Оставите одговор