У краљевачким матичним књигама за период од 1837. до 1900. године уписани су подаци о рођењу и крштења за 5141 дете, од чега 2620 дечака и 2502 девојчице. Као близанци (двојке) рођено је 158 деце, 79 мушке и 79 женске. У 22 случаја су близанци истог пола. У анализираном раздобљу евидентиране су само једне тројке. […]
У близини манастира Студенице, далеко од цивилизације, налазе се Кошанинова језера, природни феномен који и данас збуњује научнике. Током летњих суша вода надолази, док се у зимском периоду језеро суши. У појединим деловима вода је слана, а мештани их повезују са вилама Кошанинова језера чине два језера, мало и велико, у облику елипсе, на око […]
На површини од петнаест хектара, на око седам километара удаљености од Краљева, у туристичком месту Матарушка бања, простире се Лојаник, познатији као “окамењена шума”. Локалитет је изузетно важан и необичан јер се на њему могу пронаћи већи или мањи комади дрвета, старости више од милион година, које је окамењено, односно претворено у опал. Осим велике […]
На основу података које је у зборнику „Наша прошлост“ објавио Драган Драшковић, некадашњи директор краљевачког Народног музеја, у најстарије разгледнице Краљева чији је издавач Краљевчанин, убрајају се издања књижаре Миленка Митровића. По сећању Миленковог сина Димитрија, рођеног 1912. године, књижара је отворена 1896. године и то као заслужена награда Миленку за добар рад од газда […]
Грађани Карановца и епископ Јоаникије Нешковић покушавали су средином XIX века, за време владавина кнеза Александра Карађорђевића и кнеза Михаила Обреновића, да оснују Гимназију у Карановцу. После проглашења Србије за Краљевину, Карановац је 1882. године променио име у Краљево али је уместо Гимназије добио Ратарску (Пољопривредну) школу. Тек 16/29. јула 1909. године, Указом краља Петра […]
Одмах по окончању Првог балканског рата 1912. године, на захтев Удружења ратника из Краљева, Државни савет одобрио је да се на месту пијаце, у центру вароши, подигне споменик изгинулим српским ратницима. Све се одлаже у годинама Другог балканског и Првог светског рата, да би на захтев Удружења ратника власти у марту 1930. године поново потврдиле […]
Када су били трећа година са тадашњим разредним Јованом Кричковићем Овај текст је посвећен недавно преминулој Весни Пројовић (удатој Ђокић) психологу Здравственог центра Студеница и ученици последње генерације 1979-80 класичне Гимназије у Краљеву. Били смо „руско“ одељење природно-математичког смера, а тај страни језик нам је предавао професор Ракочевић. Био је веома строг, често са непредвидивим […]
У априлу месецу 1882.године краљ Милан и краљица Наталија су кренули на пут, обилазећи српске градове. У Карановац су стигли средином априла, дочекани „радосним усклицима“, по речима новинара Српских новина. Ујутру, 19. априла, делегација општине Карановачке поднела је краљу писмену молбу, у којој је истакнута жеља да се промени име Карановца. Већ у преподневним часовима […]
Још у доба Старог Рима, масиви Копаоника били су познати по богатим налазиштима разних минералних сировина које су Римљани експлоатисали почетком трећег века пре нове ере. Једно од најпознатијих и најбогатијих налазишта руда гвожђа, олова, цинка, бакра, сребра и злата, било је у атару данашњег села Плана на југозападним обронцима Жељина. У Плани је експлоатација […]
„Гробница Симеона Немање била је после олтара најважније посвећено место у студеничкој цркви. Њој се прилазило на поклоњење, довођени су болесници на излечење, посебни обреди су одржавани и то не само на празник кад се славила успомена на Немањино упокојење, из моштију се изливало миро. … У првим деценијама по светачком просијању Симеона Немање, његови […]