Вечити становник Краљева и српске историје – српски војник од гранита, као споменик на централном тргу – не само да је био сведок и учесник отаџбинских ратова, већ и сведок многих трагичних догађаја из времена Другог светског рата и окупације овог херојског града. Наочиглед житеља Краљева и становника околних села, о његовом врату, низ његове камене груди висили су српски родољуби и устаници које је казнио непријатељ.
Својим постојањем и надаље наставља своју велику српску причу о свим погубљенима – онима из времена кад је он ратовао и онима који су страдали у време фашистичке окупације. Ту причу слушале су давнашње генерације младих Срба и слушаће оне које долазе. Преноси је и многим туристима из иностраних држава, којима пажњу у овом граду прво окупира управо сусрет са српским војником од гранита.
Краљево је прошле године на изузетан, можда јединствен начин, овековечило српско национално писмо. Ћирилица је сада, и заувек, део централног плочника на Тргу српских ратника, одакле зрачи кроз елегантну мермерну интарзију. Свих тридесет слова.
Околности су се сусреле: градске власти покренуле су пројекат реконструкције трга, Влада Србије донела је закључке за очување ћирилице, а чланови Ротари клуба Краљево прихватили су идеју краљевачког новинара и публицисте Радована Типсаревића да простор око Споменика српским ратницима буде оплемењен азбуком. Идеја је постала део грађевинског пројекта који ће Ротари клуб Краљево финансирати заједно с клубовима из других градова Србије, привредницима и појединцима – задужбинарима.
Данас се овде сликају екскурзије, мајке деци показују слова већа од њих, а млади заказују састанке код Б, М, С, Т, Ф…
Тако, окупљајући нас на овом широком градском простору (одакле су Немци у Великом рату протерали ћирилицу из Србије), чини се да ће ћирилица више чувати нас него ми њу, јер свуда уоколо већ давно су „притисли” латинични наслови. Трајно утиснута у темеље града сведочиће да је она овде ипак у корену. Као одвајкада, преко књига писаних ћирилицом чуваће и славну историју јунака српских отаџбинских ратова.
Милан Дачовић, професор, Београд