<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>ВРЕМЕПЛОВ &#8211; СИЏА</title>
	<atom:link href="https://sidza.rs/category/vremeplov/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://sidza.rs</link>
	<description>Часопис о Краљевчанима и Краљеву</description>
	<lastBuildDate>Mon, 15 Aug 2022 14:03:42 +0000</lastBuildDate>
	<language>sr-RS</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.4.2</generator>

<image>
	<url>https://sidza.rs/wp-content/uploads/2020/01/cropped-sidza-ico-32x32.png</url>
	<title>ВРЕМЕПЛОВ &#8211; СИЏА</title>
	<link>https://sidza.rs</link>
	<width>32</width>
	<height>32</height>
</image> 
	<item>
		<title>НЕТИПИЧНИ НАВИЈАЧИ</title>
		<link>https://sidza.rs/netipicni-navijaci/</link>
					<comments>https://sidza.rs/netipicni-navijaci/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Јован Антонић]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 06 Sep 2022 06:00:24 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[ВРЕМЕПЛОВ]]></category>
		<category><![CDATA[СПОРТ]]></category>
		<category><![CDATA[ЧЛАНЦИ САРАДНИКА]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://sidza.rs/?p=6061</guid>

					<description><![CDATA[Као и у осталим српским градовима, и у Краљеву већина навија за Црвену Звезду или Партизан. Има ту фанатичних и загрижених навијача, али и оних „реалних“. Особина најзагриженијих Звездаша је да увек навијају за клуб који је противник Партизану, и обрнуто, Партизановаца који увек радују када изгуби Звезда. Поред Звездаша и Партизановаца, у Краљеву је [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://sidza.rs/netipicni-navijaci/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПОЛА ВЕКА БЕРАНОВЦА</title>
		<link>https://sidza.rs/pola-veka-beranovca/</link>
					<comments>https://sidza.rs/pola-veka-beranovca/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Јован Антонић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 04 Sep 2022 10:00:12 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[ВРЕМЕПЛОВ]]></category>
		<category><![CDATA[МЕСТА]]></category>
		<category><![CDATA[СПОРТ]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://sidza.rs/?p=6043</guid>

					<description><![CDATA[Прва ауто трка за шампионат Југославије возила се 1972. године на стази војног полигона Берановац. Листајући старе новине из тог периода, занимљиво је, не нађох ни један наслов о том догађају у Краљеву. Али, већ наредних година када су одржаване ауто-мото трке, у локалном листу Ибарске новости о том спектаклу на Берановцу писали су новинари [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://sidza.rs/pola-veka-beranovca/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПРВО ОСЛОБАЂАЊЕ КАРАНОВЦА</title>
		<link>https://sidza.rs/prvo-oslobadjanje-karanovca/</link>
					<comments>https://sidza.rs/prvo-oslobadjanje-karanovca/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Јован Антонић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 04 Sep 2022 08:00:01 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[ВРЕМЕПЛОВ]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://sidza.rs/?p=6019</guid>

					<description><![CDATA[Напад на Карановац почео је у недељу 18. јуна 1805. године који се успешно завршио после једанаест дана када су устаници које је предводио Крађорђе тог 29. јуна у 9 часова ушли у град на Ибру. Број устаника прелазио је 6000, међу којима је било око 1100 коњаника. У нападу на Карановац и у борбама [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://sidza.rs/prvo-oslobadjanje-karanovca/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ТАЈНЕ НАРОДА КОЈИ ЈЕ У РАТИНИ ЖИВЕО ПРЕ 6.500 ГОДИНА!</title>
		<link>https://sidza.rs/tajne-naroda-koji-je-u-ratini-ziveo-pre-6-500-godina/</link>
					<comments>https://sidza.rs/tajne-naroda-koji-je-u-ratini-ziveo-pre-6-500-godina/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Јован Антонић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 03 Sep 2022 08:00:22 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[ВРЕМЕПЛОВ]]></category>
		<category><![CDATA[МЕСТА]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://sidza.rs/?p=6006</guid>

					<description><![CDATA[У каквим кућама су живели, чиме су се хранили ратински Винчанци? Зашто су куће спаљивали, где су се сахрањивали? Где је и зашто нестао народ који је на тлу данашње Ратине живео 4.500 година пре Нове ере? О томе пишемо у овом тексту… Након посете археолошком налазишту Дивље поље на ободу Ратине изнад Ибра већ [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://sidza.rs/tajne-naroda-koji-je-u-ratini-ziveo-pre-6-500-godina/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ИСТОРИЈА САДАШЊЕ КАФАНЕ „СПОРТ“</title>
		<link>https://sidza.rs/istorija-sadasnje-kafane-sport/</link>
					<comments>https://sidza.rs/istorija-sadasnje-kafane-sport/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Јован Антонић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 02 Sep 2022 12:00:00 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[ВРЕМЕПЛОВ]]></category>
		<category><![CDATA[МЕСТА]]></category>
		<category><![CDATA[ЧЛАНЦИ САРАДНИКА]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://sidza.rs/?p=5996</guid>

					<description><![CDATA[Кафана Спорт на овом месту иза Дома војске се налази већ више од четврт века. Старији Краљевчани памте да је пре ње ту била кројачка радња. А још пре тога у истој згради од шездесетих до осамдесетих година прошлог века смењивале су се популарне кафане Косовски божур и Кнежева вечера. Пре Другог светског рата у [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://sidza.rs/istorija-sadasnje-kafane-sport/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>РУСКА ПЛАЖА НА ИБРУ</title>
		<link>https://sidza.rs/ruska-plaza-na-ibru/</link>
					<comments>https://sidza.rs/ruska-plaza-na-ibru/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Јован Антонић]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 01 Sep 2022 06:00:26 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[ВРЕМЕПЛОВ]]></category>
		<category><![CDATA[МЕСТА]]></category>
		<category><![CDATA[ЧЛАНЦИ САРАДНИКА]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://sidza.rs/?p=5956</guid>

					<description><![CDATA[Завреме трајања Октобарске револуције у Русији, покренут је талас избеглоца који је емигрирао у већи број европских земаља. У емиграцију су  кренуле, после пораза, и бројне јединице Руске царске војске. Припадници Руске емиграције у Југославију су почели да долазе у Југославију 1921. године. Долазак руских емиграната у Краљево забележен је у фебруару 1921. године. У [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://sidza.rs/ruska-plaza-na-ibru/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ЗЛАТНА ДОБА ГРАМОФОНА И ПЛОЧА</title>
		<link>https://sidza.rs/zlatna-doba-gramofona-i-ploca/</link>
					<comments>https://sidza.rs/zlatna-doba-gramofona-i-ploca/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Јован Антонић]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 30 Aug 2022 12:00:40 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[ВРЕМЕПЛОВ]]></category>
		<category><![CDATA[ЗАНИМЉИВО]]></category>
		<category><![CDATA[КУЛТУРА]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://sidza.rs/?p=5941</guid>

					<description><![CDATA[Иако је, у свом првобитном облику, изложба „ЛП – Историја грамофона и златно доба плоча”дело етнолога-антрополога Викторије Шимон Вулетић, запослене у Градском музеју Суботице која је, како је то ауторка једном изјавила, настала као доказ „да у граду(Суботици) постоје теме које су, као заједнички културни именитељ, једнако интересантне свима  у овом вишеструко подељеном граду” она [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://sidza.rs/zlatna-doba-gramofona-i-ploca/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПРВА ДИСКОТЕКА ЛП 33</title>
		<link>https://sidza.rs/prva-diskoteka-lp-33/</link>
					<comments>https://sidza.rs/prva-diskoteka-lp-33/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Јован Антонић]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 30 Aug 2022 10:00:07 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[ВРЕМЕПЛОВ]]></category>
		<category><![CDATA[КУЛТУРА]]></category>
		<category><![CDATA[МЕСТА]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://sidza.rs/?p=5938</guid>

					<description><![CDATA[Остало је у сећањима да је званично прва дискотека у Краљеву отворена у јесен 1977. године. Била је смештена у подруму „Париза“ и носила је назив „ЛП 33“. Максималан број посетилаца је био ограничен на 300, а и сам простор технички није имао могућности да прими више особа. Због тога су улазнице унапред куповане за [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://sidza.rs/prva-diskoteka-lp-33/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>РАТАРСКА ШКОЛА У СРПСКОЈ ШТАМПИ</title>
		<link>https://sidza.rs/ratarska-skola-u-srpskoj-stampi/</link>
					<comments>https://sidza.rs/ratarska-skola-u-srpskoj-stampi/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Јован Антонић]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 30 Aug 2022 08:00:01 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[ВРЕМЕПЛОВ]]></category>
		<category><![CDATA[МЕСТА]]></category>
		<category><![CDATA[ЧЛАНЦИ САРАДНИКА]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://sidza.rs/?p=5935</guid>

					<description><![CDATA[Краљ Милан Обреновић указом од 29. јуна 1882. године установљава, у вароши Краљеву, Школу за ратарство што у то доба беше прворазредни догађај за целу Србију. За управитеља новоосноване школе постављен је др Ђорђе Радић, први Србин доктор агрономије, аутор преко педесет научних студија и књига, члан Српског ученог друштва и почасни члан Краљевско – [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://sidza.rs/ratarska-skola-u-srpskoj-stampi/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ОСТАВИЛИ ВИШЕ ОД 200 ЗАДУЖБИНА</title>
		<link>https://sidza.rs/ostavili-vise-od-200-zaduzbina/</link>
					<comments>https://sidza.rs/ostavili-vise-od-200-zaduzbina/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Јован Антонић]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 30 Aug 2022 06:00:29 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[ВРЕМЕПЛОВ]]></category>
		<category><![CDATA[ЧЛАНЦИ САРАДНИКА]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://sidza.rs/?p=5932</guid>

					<description><![CDATA[Владари из династије Немањића, која је Србијом столовала два века, оставили су више од 200 задужбина. Оснивач манастира подигнутог надомак Краљева, на десној обали Студенице јесте и родоначелник лозе Немањића велики жупан Стефан. За овај споменик српске прошлости који је 1986. уписан у Унесков регистар светске баштине, с правом се каже да је наш прозор [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://sidza.rs/ostavili-vise-od-200-zaduzbina/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>
