СПОРТ

ИЗВИЂАЧИ

Извиђачка организација Краљева формирана је 27. новембра 1954. године у Вишој мешовитој гимназији, на састанку одржаном у Графичком предузећу „Слово”. Одред, у чијем су саставу биле две чете, понео је име српског устаника Јове Курсуле, а за првог старешину, именован је Страхиња Милићевић. Омасовљен новим четама у Школи ученика у привреди и Пољопривредној школи, извиђачки одред „Јово Курсула” у сарадњи са Феријалним савезом Краљева, на збору у Богутовцу 1957. организовао је и прве манифестације посебног програма обуке, коју је сваки извиђач требало да савлада: „Обука обухвата читање трагова, сигнализацију, оријентацију, читање карата и друге вештине. Читав рад извидника усмерен је на то да се пионири и омладинци навикну на живот у природи. Када овладају групом вештина извидници стичу право да носе звездицу. Три освојене звездице – то је највише што један извидник може да постигне.” Том приликом учесници су обишли средњовековно утврђење Маглич, а потом имали и своје прво „таборовање” на Копаонику: „На заравни између борова назирали су се шатори. Провизорна ограда и капија на којој је од јелових гранчица било исписано ’Јово Курсула’. То је први табор краљевачких извиђача и планинки…”

У оквиру Савеза извиђача Србије, краљевачки одред „Јово Курсула” чинили су чете и кола „Мирко Луковић” (Гимназија), „Пинки” (Eкономска школа), „Бриле” (Школа ученика у привреди), „Херој Маричић” (Индустријска школа), коло при Медицинској школи и полетарци при основним школама: „Светозар Марковић”, „Јован Курсула” и „Вук Караџић” и кратко време – чете при основним школама у Матарушкој Бањи и у Витковцу. У част 40-годишњице КПЈ и СКОЈ-а, Савез извиђача Србије уз учешће Феријалног савеза, организовао је први у низу Похода на Кадињачу, који је почео смотром извиђача из читаве Србије 25. јуна 1959, на Тргу маршала Тита у Краљеву. Смотру 1 200 извиђача, међу којима њих 330 из Краљева, на Кадињачи је извршио некадашњи командант краљевачког батаљона, генерал и старешина Савеза извиђача Србије, Павле Јакшић.

Највеће признање извидника представљало је стицање назива „извиђач-партизан”, које је Савез извиђача Југославије додељивао члановима истакнутим у раду и спровођењу програма, а чији су први носиоци међу краљевачким извиђачима били: Гојко Дубак, Душанка Вранеш, Александар Крстић и Љубиша Марјановић. Сарадња са учесницима ОРА, манифестовала се кроз заједничке смотре за Дан акцијаша (1. април), Дан младости… Краљевчани су били домаћини у акцији „Сусрети брђана Србије”, на Гочу, од 28. јуна до 25. августа 1996, у оквиру Пете смотре Савеза извиђача Србије. Последња, Осма смотра Савеза извиђача Србије одржана 2011. у Шапцу, имала је јубиларан карактер, у част 100-годишњице постојања ове организације.

Силвија Крејаковић (Одломак из књиге „Одрастање у Краљеву“)

Оставите одговор