ЉУДИ

МИЛОРАД МИЋА МИХАЈЛОВИЋ

Овај врсни сликар и илустратор, основну школу и нижу гимназију похађао је у Краљеву, а 1955. примљен је у Новом Саду у Школу за примењену уметност. Потом се запослио код Васе Казимировића у недељнику “Трибина”, као илустратор, да би убрзо по уписивању  академије  добио  посао  илустратора  у  новосадском „Дневнику“, где је радио све до пензије бавећи се упоредо сликарством у атељеу на Петроварадинској тврђави.

Отац Михајловићев је био трговац, родом из села Витковца, који је своје радње и имања имао и у Метохији па се игром случаја Мића (једини од осморо деце) родио у месту Дуљи Хан код Призрена 1936. године. Мајка му је била родом од Грујичића, из Старе чаршије, а деда по мајци, Радован, радио је у Ратарској школи. Мића Михајловић је становао у доњем делу чаршије, у близини Старе пијаце и дружио се са дечацима, који су своје игре организовали у  Пљакином  шанцу,  тако  да  је  припадао  тзв.  „мафији  Шанац“.

Евоцирајући дечачке успомене, Михајловић се сећа тениских терена, који су после рата “преорани и засађен је лук, док су у базену направљени свињци”. Играње фудбала и тренирање бокса, није бацило у сенку ликовни дар који су приметили његови професори Оливера Симић и Чедомир Павловић Кориже. Ове активности ће се преплитати у његовом животу и касније. По одласку у Нови Сад постао је фудбалер, а касније се опет вратио боксу. Ипак, његово најстарије сачувано платно везано је за Краљево, потиче из 1950. године и представља Сијаће поље – поред пругице. Прво  сликарско  платно  и  боје  добио  је  од  Владислава Маржика.

У страним галеријама излаже од 1970, када је први пут самостално излагао у Болоњи и Равени, да би у италијанском граду Форлију постао и њихов почасни грађанин. Након тога самосталне изложбе имао је у Берлину, Минхену и Паризу, док је учествовао и у преко 80 групних изложби широм Европе. Добитник је многобројних награда.

У Краљеву први пут излаже 1974. године у Дому друштвених организација на тему „Југословенски сликари за Спомен-парк“, а затим се појављује и као учесник ликовних колонија Студеница и Матарушка Бања. У Матарушкој Бањи излагао је са ћерком Сањом и више путасамостално. Као илустратор сарађивао је од 1966. године са својим друговима из младости у часопису Октобар. Свој легат завештавао је, делом граду своје младости, Краљеву, а делом Новом Саду у коме је живео на начин праве стваралачке легенде.

Преминуо је 09. марта 2018. године у Новом Саду, где је и сахрањен.

Оставите одговор