ЉУДИ

КУЛЕ

Наш брат, ујак, наш пријатељ, друг, колега Милорад Мајсторовић више није међу нама и то је та сурова истина са којом се наша свест нерадо мири. Јер, у свакоме од нас постоји и остаће један кутак испуњен успоменама на њега. И свако може да се досети нечега што ће му његовим одласком недостајати.

У породици Мајсторовић мајка Каја и отац Милосав добили су Милорада фебруара 1961 године. Неколико година касније, Мићове сестре Анђа и Радица већ су и за нас, његове другове, биле нешто као старије сестре које код куће можда нисмо имали…

А у том детињству Мића је био наш предводник, нешто као старији брат… смелији, бржи и јачи од других. Вешт на фудбалу и кошарци… У младости Куле је постао тихи бунтовник. Противник бесмисених животних формалности које су ограничавале младалачку слободу и занос… И та црта је некако неприметно подвукла његову животну причу – Слободу, да одлучује за себе и о свом животу.

Ту негде од друга добијете и пријатеља. Од сарадника – критичара чију реч желите да чујете и премерите се према њој. Тако је Куле постао онај коме можете слободно рећи оно што мислите, и ко вам слободно може рећи своје мишљење. Неко коме верујете и у чије добро срце и добре намере никада не сумњате. А, таквих људи око себе немамо много…

Кроз његову причу упознавали смо људе које је волео, сестриће у Рашкој, Олгу и малу Анђелију овде у Краљеву… Упознавали смо и у причи посећивали места на којима нисмо били, кроз шуме до скривених печурки на падинама Гоча и Столова…

Дечачки чист, искрен и отворен! Сви ми били смо његова фамилија и он део наших породица…

За ових пола века и неку годину више накупило се безброј заједничких животних прича и анегдота које нас прате и остају да живе са нама. Свако од нас сетиће се сада неке која је њему најупечатљивија.

А знам да би он сада већ рекао, онако са благом иронијом:

“Далеко било… не гњави више ове људе!”.

Тако, сачуваћемо од времена и заборава лепе и непоновљиве тренутке проведене заједно са нашим Кулетом, до неког поновног сусрета тамо негде…

Александар Петровић Шицко

Оставите одговор