СПОРТ

РАЗВОЈ СПОРТА

О самим почецима организованог спорта у Краљеву има јако мало података, међутим они упућују да је прва модерна спортска дисциплина била стрељаштво. Почело је да се развија већ 80-их година 19 века, а прво стрелиште се налазило у подножју Грдичке косе. Поседовало је сав асортиман за упражњавање овог спорта (фигуре за гађање, ровове за заклон показивача мета и читав низ других неопходних оруђа). Касније је подигнуто друго, веће и модерније стрелиште у Старој чаршији, при врху Карађорђеве улице (ту се налазио Салон намештаја „Јасен„). Осим стрељаштва, популарна је била и гимнастика која се вежбала у оквиру Соколског друштва. Њихова вежбаоница се налазила у оквиру касарне „Цар Душан„, на месту данашње Леснине, да би се касније преселили у свој дом, назван „Соколана„.

Шах је, такође, имао своје поклонике, лов, смучање, бициклизам, али један од спортова који је добијао симпатије, пре свега младих Краљевчана, био је фудбал или „лоптање„, како се тада називао овај спорт. Према сведочанствима прву фудбалску лопту, тзв. крпењачу, у Краљево је донео коњички капетак Делић, пореклом из околине Шибеника, који је побегао из аустријске војске и после службовања у Београду дошао у Краљево.Прва лопта је купљена у Земуну, била је од коже, а унутра се налазила гума која се пумпала када је требало да буде употребљена. У почетку, није било организоване игре већ се играло стихијски на привременим локацијама, попут ливада. Услед потребе за правим игралиштем, приступило се изградњи једног које се налазило изван града (чаршије) у Дивљем Пољу. Налазило се преко пута старе железничке станице и ложионице, где се данас налазе железнички магацини и колосеци. Обично се играло у касним вечерњим сатима, док су се утакмице најчешће заказивале недељом. Такмичари би сами обележавали терен, а од комаданта 19. Артиљерског пука, пуковника Константиновића би позајмљивали клупе које су служиле као трибине. Међутим, терен на Дивљем Пољу није био једина локација за „лоптање„ већ је постојала још једна на простору „Дудињара„, где се касније налазила зграда „Електрокомбината„. Прве званичне утакмице одржане су на игралишту у Дивљем Пољу између „Жиче„ и „Викторије„ из Чачка 1919. године.

Током времена, фудбал постаје све популарнији и почињу да се формирају први прави фудбалски клубови. Први који је формиран био је „Жича„, основан 1919. године, да би већ 1922. променио име у „Ибар„. Његови играчи су наступали у дресовима отворено плаве боје, а такмичио се у лиги Крагујевачког лоптачког подсавеза и дуго је био првак Краљева. Осим овог, убрзо су формирани и други клубови. Сумње полиције да фудбал окупља „црвене„ су делимично имале основа, јер је нови спорт врло брзо постао популаран међу краљевачком тзв. напредном омладином и радничком класом. Они су се окупили у фудбалском клубу „Спартакус„ који је недуго након његовог формирања, почетком 1926. био забрањен уз образложење да представља „комунистички клуб„. Но, убрзо је формиран нови клуб под именом „Класбор„, али и он бива забрањен. Коначно, формиран је Спортски клуб „Полет„, међутим он није био верификован и радио је полуилегално. Ово није последњи покушај комуниста да формирају свој клуб јер је 1931. године постојао Спорт клуб „Раднички„, чија боја клуба је била отворено црвена, а играчи су носили пругасте црвено-црне дресове. Појавио се и читав низ других клубова попут „Јединства„, који је окупљао трговце и трговачке помоћнике, затим Спорт клуб „Морава„ (октобар 1930.), и поново Спорт клуб „Жича„ (1933.), а пред Други светски рат је основано спортско друштво „Омладинац„.

Популарност новог спорта допринела је и формирању локалне фудбалске лиге, док су се касније краљевачки клубови такмичили у Западноморавској жупи „Крагујевачког лоптачког потсавеза„. У оквиру овог подсавеза такмичило се 27 екипа из Крагујевца, Ћуприје, Јагодине, Свилајнца, Горњег Милановца, Ужица, Чачка и Краљева. Као највећи ривали сматрани су клубови из Чачка („Борац„ и „Јединство„). На игралишту у Краљеву гостовали су готово сви фудбалски клубови из Србије, али посебну пажњу је изазвало гостовање првог страног клуба. У питању је био познати бечки клуб „БАК„, који је посетио Краљево 1929. године где је одиграо пријатељску утакмицу са „Ибром„ и поражен резултатом 2:1.

Утакмице су се играле недељом, на „градском стадиону„, а неретко су биле пропраћене тучама и инцидентима. Тако на пример, на првенственој утакмици између „Мораве” и „Жиче” 1933. године дошло је до, чак, две туче на терену. Према извештају у локалним новинама: „Судија савршено није хтео да види како су играчи „Жиче” В. Кузмановић и Б. Николић шамарима и песницама напали играча „Мораве” П. Бабића – незнамо хоћели зажмурити, савест дежурних Жупе и Подсавеза.”

Развој фудбала у Краљеву је заустављен 1935. године када је игралиште престало да постоји, јер су изграђене Железничке радионице, да би крајем 1936. одлуком „Југословенског ногометног савеза„ из његовог чланства избрисан „Раднички„. Наводно је руководство „Радничког„ организовало бојкот једне утакмице „Ибра„. Један од покушаја оживљавања овог спорта је и формирање Спорт клуба „Железничар„ (1935.), чији су чланови углавном били радници у Железничким радионицама. Овај клуб је од „Генералне дирекције државних железница„ добио на коришћење плац који је преуређен у фудбалски терен, на којем су утакмице играли „Ибар„ и „Морава„.

У току Другог светског рата спортски живот у Краљеву је замро, иако је колабарациона влада Милана Недића настојала да одржи макар привид нормалног живота организовањем фудбалске лиге, али и свих осталих спортова. Међутим, услед ратних разарања и непрестаних борби, спорт ће своју афирмацију добити након рата и наступиће „златне године” фудбала у Краљеву, оснивањем фудбалског клуба „Слобода”, који ће убрзо променити име у „Слога”.

Војкан Трифуновић са портала Круг

Оставите одговор