АНЕГДОТЕ

ЗАХВАЛНОСТ ИЗ ЛОНДОНА

Хтео бих да се искрено захвалим Сиџи на додељеној награди за моју причу која је објављена у једном од Сиџиних штампаних издања.

Када се Сиџа појавила, било је то нешто што ми је омогућило да ми Краљево буде ближе без обзира где сам на планети и да останем у додиру са Краљевом и нашим људима, кроз времеплов збивања и догађаја и минулих и садашњих, који свакодневно донесе по неку занимљиву причу о нама, нашем граду и људима који су обележили време у коме смо живели и живимо. Сиџа је демантовала Брану Црнчевића и његову дефиницију живота и пролазности времена: „Између два рата, између две жене, између две кафане… и прође живот”… јер је живот много више од тога а наших прича је безброј.

Буде на Сиџа групи много добрих прилога и небитних прилога, помало безвезних, неких јако смешних, па и урнебесно смешних као онај где је неко „окачио” своју слику и славодобитно као Император Клаудије написао: (ја) „легенда Краљева” и онда сам лајковао себе… Има као и свуда „чаршијанаца”, „индијанаца”, пар „каубоја”, „марсоваца” и других несврстаних па и врло мало неотесаних, али је велика већина чланова Сиџе добронамерна, топла и искрена и Сиџу користи за оно чему је намењена – да се држимо људскости, приближимо се, помажемо једни другима или да бар не одмажемо ако не можемо помоћи и поштујемо и себе и друге и наравно да се мало забавимо и орасположимо. Ево,рецимо ја сам у задњем трену преко пријатеља кога сам упознао преко Сиџе дошао до карата за концерт Здравка Чолића и неизмерно обрадовао једну девојчицу што ми је причинило огромно задовољство, а са тим пријатељем се још нисам срео уживо.

Један посебан квалитет у свему овоме је што је Сиџа искључила политику и дала шансу обичном животу, љубави, сећањима и ситним малим радостима; од пецања, кошарке, музике, културе, до неких дивних модних креација наше Краљевчанке из модне куће Херитаге ,причи о „последњем Мохиканцу” који производи плехове и модлице за колаче по мери домаћица, и много других предивних животних прича о „малим” неважним људима који су лепа шара великог Краљевачког гоблена, а који се готово и не примећују док нам их неко не истакне и дочара. А наравно имамо и много великих људи Краљевчана, који су преко Сиџе отргнути од заборава и представљени млађим људима који можда нису ни чули за њих а свакако треба да знају за њих јер њихова дела оплемењују.

Сиџа је многе који кукају за прошлим временима добро продрмала јер из богатих прилога видимо и свима је јасно да увек имамо нечим да се поносимо и да народ који је имао успеха у свему то није заборавио. Добро, мислим у свему осим можда у фудбалу, јер, што би рекао наш Краљевчанин Пикинац: „Нема батице те лиге из које ми (ФК Слога) нисмо испали, ал’ шта ћу кад су моји..“

Јасно је да је живот углавном тежак, али је и леп, а несумњиво је најлепши живот оних који имају много пријатеља, а Сиџа нас је све оставила далеко иза себе са скоро 18000 пријатеља/чланова. То показује да нам је потребан еликсир дружења, разговор и блиска веза, да сазнамо више једни о другима, да се више приближимо, а опет допустимо свима да буду посебни и јединствени, а увек наши (и ми њихови ако им затребамо).

Љубав и искреност је најбитнија , све остало је шминка, бела техника и галантерија…

Хвала Сиџи још једном, велики поздрав мом вољеном граду и свим Краљевчанима.

Југослав Орељ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *