ВРЕМЕПЛОВ

ПАРИЗ

У центру Краљева, на углу Трга Српских ратника и улице Милана Топлице налази се импозантна зграда хотела Париз, сазиданог у 19 веку. Зграду су започели да зидају краљевачки трговци, браћа Кнежевићи, Никола и Божидар. У току градње новац је уложио и Мијат Радовановић, трговац дрветом. Зграда је завршена око 1881. године. Када је основана банка Прва краљевска акцинарска штедионица 1885. године ортаци су заложили зграду као свој оснивачки улог. Од тада је Париз постао власништво банке, па је Краљевска акционарска штедионица на својим акцијама у десном углу као свој симбол поставила слику хотела Париз.

Штедионица је хотел издавала у аренду краљевачким кафеџијама. Предност у закупу хотела имали су акционари штедионице. Памти се да је хотел 1903. године држао Милан Јовичић, од 1909. године Јоца Стојадиновић, а од 1914. године Милан Тодосијевић са братом Димитријем. Пошто су Тодосијевићи запали у финансијске тешкоће, банка им отказује закуп 1930. године. Банка потом нуди хотел у закуп Милану Јовичићу, кафеџији и трговцу из Краљева, једном од јачих акционара штедионице, који узима хотел у закуп 1931. године под условом да га банка догради и реновира. Извршена је доградња хотела у делу према улици Милана Топлице у коме је смештен биоскоп, а на спрату су сазидане 20 модерних соба за госте. Свака соба била је окречена у другачијој боји и опремљена модерним, савременим намештајем и инвентаром.

Хотел је био опремљен првокласним инвентаром и опремом. Есцајг је купован од фирме „Бердолф“ из Аустрије, порцеланско посуђе је у комплету куповано у Чешкој. Шпорет је прављен код Голднера из Суботице. Хотел је имао инсталиран хладњак са ледом, пумпе за пиво, електричну расвету са лустерима. У саставу хотела Јовичићи су имали ледару у Обилићевој улици, у којој је могло да се смести 650 тона леда. Зими је лед вађен из Мораве и Грдичких бара, довожен у ледару у којој је чуван за хотелске потребе у летње дане.

Хотелски смештај користили су многи пословни људи, трговци, стручњаци и други који су често телеграфски резервисали собе. Краљевачки трговци су своје пословне партнере, трговачке путнике доводили у Париз на пословне разговоре и да склопљен посао залиију добрим пићем. У хотелу су радо одседали трговци из Грчке, Аустрије и других земаља. Хотел је био популарно састајалиште многих познатих Краљевчана који су ту разговарали о политици, препричавали тазе вести и чаршијске догађаје. У ресторан хотела Париз најчешће су навраћали: Стева Кнежевић, Бока Црвчанин, Аврам Илић, Милан Нешовић, Миле Каличанин и многи други. Хотел је био познат по томе што је сваки стални краљевачки гост имао своју шољицу за кафу из које је служен. Сваке Нове године стални гости су добијали нову шољицу за црну кафу и том приликом давали су бакшиш келнеру.

Хотел Париз, као један од најугледнијих краљевачких хотела, од најранијег времена свога постојања је био значајно место културних окупљања у Краљеву. У њему су одржаване сталешке забаве: занатске, трговачке, официрске, хуманитарне, као и традиционални организовани дочеци православне Нове године. Сала хотела примала је путујућа позоришта, мађионичаре и друге артисте. У кафани хотела приказивани су први филмови. Касније су организоване сталне биоскопске представе.

Париз, као високо рангиран хотел, коришћен је и за свечане пријеме и забаве. У њему су дочекивани министри, високи владини чиновници, генерали, угледни страни и домаћи гости. Овај хотел је више пута угостио српске краљеве, 1882. године Краља Милана, 1901. Краља Александра, 1904. Краља Петра.

Након окупације Краљева од стране Немаца хотел Париз је још једно време радио. Милан Јовичић је у јесен 1941. године хотел уступио Живојину – Дики Ракићевићу, који је кратко време радио са хотелом. Почетком 1942. године Немци су реквирирали хотел за своје потребе и у њему сместили Солдатенхеим – војнички дом. За немачке војнике у сали хотела приказивани су филмови, а организован је и долазак варијететских и забавних група из Немачке које су за немачке официре давале приредбе.

После одласка Немаца хотел је остао демолиран, а хотелски инвентар оштећен и опљачкан. По ослобођењу хотел је почео да ради као државна кафана. Од 1. маја 1946. године Париз је радио у саставу Радничко – службеничког ресторана чији је управник био Милан Прибаковић, предратни кафеџија из Краљева. Од. 1. јануара 1947. године Париз улази у састав Народног угоститељског предузећа Столови из Краљева. После расформирања тог предузећа, од почетка 1953. до краја 1955. године послује под називом Самостална угоститељска радња, хотел и ресторан Париз у Краљеву. После укидања самосталних радњи од 1. јануара 1956. године хотел Париз улази у састав новоформираног угоститељског предузећа Балкан из Краљева. Предузеће Балкан се 1959. године припаја Угоститељском предузећу Југославија. Од априла 1960. године након припајања предузећа Југославија Угоститељском предузећу Србија, и хотел Париз ушао је у састав овог предузећа, које је мењало име, али не и форму, све до приватизације крајем 2003. године, када је 70 одсто имовине овог предузећа постало власништво предузећа „Грађевинара“ Милоша Раденковића. Агенција за приватизацију овај уговор је раскинула крајем 2006. године једнострано и на споран начин. Након тога, имовина некадашњег друштвеног и пар година приватног предузећа „Србија“ постала је имовина садашњег власника.

Др Милан Матијевић – одломци из књиге „Краљевачке кафане“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *