ЉУДИ

ЗАРАЂУЈЕ ОД ХОБИЈА

Знате ли шта је ђострање? Ни сама нисам знала, али сам од седамнаестогидшњег Краљевчанина Василија Батачанина сазнала и то, и много других лепих ствари. Од Василија сви можемо да учимо и да му поверујемо од речи до речи када каже да је „основни задатак сваког од нас да овај свет начинимо бољим, да сви постанемо витезови, не по мачевима које носимо, већ по речима иза којих стојимо“ .

Василије је ученик трећег разреда Машинско-техничке школе „14. октобар“ у Краљеву. Кад је заврши – биће дипломирани техничар за компјутерско управљање (ЦНЦ) машина. Школа му је, каже, на првом месту, али – Василије, посвећено, већ пет година ужива и у „титули“ најмлађег занатлије „оклопара“ у Србији.

У маленој радионици са неоходним алатом и нацртима, много је љубави према хобију од којег Василије, све ове године – и зарађује. У пар квадрата Василије савладава тајне кројачког, ковачког и сарачког заната, јер „мајстор“ мора да је вичан обради текстила, коже и метала.

А све је почело, више него случајно. Када је Василије имао осам година, отац га је учланио у Витешку дружину Свебор – „Свети кнез Лазар“ из Краљева. Делове оклопа, аматерски, тада је правио старији Батачанин. Са 12 година, прве делове пробао је да направи Василије: – Када сам видео да ми то „иде“, иако је све било од танког лима и са много мање алата него што сада имам, у радионици сам почео да проводим све више времена, а данас – готово све своје слободно време – присећа се Василије који оклопе израђује по жељи муштерија.

Сваки оклопар има у својим основним алатима – много различитих чекића и наковања, пуно више него што их има један „обичан“ ковач. Јер, оклопар извлачи много облика и финеса и потребни су му чекићи за уздужна и попречна извлачења, за избијања спуштења, пеглања.

Василије тренира мачевање и јахање, а Свебор дружина „Свети кнез Лазар“, чији је члан – сада сарађује и са коњичким клубом Западна Морава“ из села Мрсаћ код Краљева. Коњичке оклопе Василије израђује и за витезове Свебора, а открива нам да су заједно започели реконструкцију једног – правог средњовековног турнира.

Један оклоп на којем Василије сада ради – биће ускоро изложен у крагујевачком Народном музеју. Да бисте успели, кажу, морате да будете заљубљени у оно што радите. А та љубав одавно станује у очима Василија решеног да свет гледа са лепше стране и да се, као прави витез, потруди да свет такав и постане.

 

Марина Миљковић Дабић – Портал Круг

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *