ЉУДИ

ВИДА ПОПОВИЋ

Завод за интелектуалну својину Републике Србије недавно је објавио студију под насловом „Све што је велико увек је на корист других”, као кратак преглед изумитељки Србије у 20. веку. На том славном списку нашло се, међу укупно једанаест, и име краљевчанке Виде Поповић, раднице Магнохрома која је створила изолациони материјал „Видасил”, изузетних одлика.

Чудесни материјал за који је инжењер Вида Поповић 1986. године добила награду „Еурека“, и 1987. године златну медаљу на Сајму иновација у Женеви за термоизолациони материал „Видасил“, који може без штете издржати до 1500 степени целзијуса.

За гран при бриселске „Еуреке“ те године су конкурисали „видасил“ и један француски „бренер“. Тај „бренер“ је заиста био одличан, био је димензија оловке, а резао је метал као од шале. Већина чланова жирија сматрала је да предност треба дати француском патенту, препоручено је да виде како ће бренер пресећи таблу „видасила“. Сви су зинули од чуда, када је „бренер“, тек што је начео „видасил“, почео да се буквално топи. Пре него што је почео да попушта, „видасил“ је акумулирао такву количину топлоте и онда почео да је емитује, да се метал од којег је био направљен „бренер“ једноставно истопио.

Најближи Видин сарадник Милош Катић из Новог Сада, присећајући се на почетке велике борбе да „Видасил“ постане бум на светском тржишту, каже: „Вида у свом Краљеву није могла ништа да уради, јер су другови комунисти тада гурали неке своје, после се испоставило, промашене инвестиције, па је дошла у Нови Сад да потражи помоћ. Мени је одмах било јасно да се ради о епохалном открићу и сав сам се предао тражењу инвеститора. Успео сам тада да убедим две фирме из Љубљане и Загреба, те једно предузеће из Петроварадинa да инвестирају у производњу „видасила“ и тако смо стигли у Леушић. Данас ће вама то изгледати смешно, али онда је сама чињеница да радимо на Равној гори била проблематична, пошто је тај крај због ђенерала Драже и његовог покрета у целости био проглашен за „ратно злочиначки“ и издајнички. И тамо су нас власти страшно кињиле разним глупостима и били смо суочени са отвореном опструкцијом од стране неких моћника“.

На том пројекту смо тврдоглаво истрајавали осам година, али смо онда дигли руке. Вида је отишла у Америку и последње што сам чуо о њој било је да гради фабрику видасила у Новом Мексику, а Србија и ондашња Југославија су пропустиле историјску прилику да помоћу овог материјала освоје читав свет – рекао је Катић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *