КУЛТУРА

ЛИПА

Lipa

Једна мирна, зелена и током летњих месеци миришљава у дебелој хладовини краљевачка Улица Октобарских жртава, од пре четири године више није улица липа. Комплетном реконструкције улице посечена су стабла липа, што је био мотив Драгани Петровић да напише следећу песму:

 

              ЛИПА

 

Ту, поред мене, нема те више,

нема ни песме што јутра буди

и река опет чудно мирише

док туга тешка притиска груди.

 

Са тобом односе и моје тајне,

пољубац први, руке уплетене,

секу ми косу, увојке сјајне,

док тебе кидају боли и мене.

 

У твом су цвету све моје речи

љубављу, песмом и оком писане,

па сада нико немир не лечи,

не броји године силом збрисане.

 

Без тебе ни ја корена немам,

крошња је мртва, звезде су даље,

кофер ти лепих сећања спремам

док чекам нови што живот шаље.

 

И плачем дуго и плачем гласно

да чују безумни кроз чеда твоја

ал’ вапај мој се јави прекасно,

опрости дивна, предивна  моја.

Оставите одговор