ЉУДИ

КОРЕЈА

Перишићи су Адранци, али само их најближи знају по имену и презимену. Носе заједнички надимак – Кореја. Кажу да су се као клинци стално тукли. Брат против брата, браћа против вршњака из комшилука, или против браће из фамилије… Онако дечачки, прштало на све стране. Данима гледајући шта се дешава, њихов деда је покушавао да их ухвати и педагошки утепа прутем. Наравно, они брзи к`о муње побегну деди, а он онако немоћан раздра се на њих: „Шта се више бијете к`о они из Кореје!“, мислећи на грађански рат који је те 1953. године буктао у Кореји. Тако им до данас остаде надимак Кореја.

Један од њих нажалост више није са нама – Слободан Перишић Кореја. Иако је живео у Адранима, највише времена је проводио на краљевачкој калдрми. Знао је да каже да је у једној соби у Адранима, а у другој у граду. Наиме, када је на магистрали испред његове куће постављена табла „Краљево“, она је буквално била у правцу између два прозора. Тако је Кореју, ни кривог ни дужаног, само један корак делио од села до града. А, реално због природе посла, више је обитавао у граду. Волео је да одседа у „Паризу“, али и све друге кафане му нису биле непознате.

Као млађи „чукао“ је бубањ у разним оркестрима (традицију је наставио његов син Милош са истим надимком, у блуз и џез бендовима), а касније се бавио рентирањем опреме за свирке, концерте, митинге и сл. Протести 1997. и 2000. године нису могли да прођу без његових звучника. Многи концерти, мото скупови у Краљеву и околини  одржавали су се у његовој техничкој режији.

Једног летњег дана 2002. године десила се велика олуја, па су се сви посетиоци са градског базена склонили на покривену терасу кафића. Ветар је оборио једну тополу, само што није однео кров са терасе поред шанка, где се стиснуло око 300 купача. Кореја је тада био ту. Устао је, сео за бубањ и почео да чука у неком невероватном ритму. Страх код присутних се брзо претворио у незаборавну журку. Ђускало се до бесвести, а на олују и пљусак више нико није обраћао пажњу.

Такав је био Кореја. Тешке ситуације је знао да претвара у лагане, озбиљне кроз шалу у опуштене варијанте. Имао је душу и велико срце које га је 2012. године зауставило да и даље буде са нама.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *