ВРЕМЕПЛОВ

КАДА СУ СЕ ПРОДАВАЛЕ ЧЕСТИТКЕ

Најлепше новогодишње честитке некад су се у Краљеву продавале на улици. Тезге су се простирале од преко пута Задужбине, па до „Вартекса“ и „Фрушке горе“. Двадесетак дана пре краја године, стотинак продаваца би на различитим, обично дрвеним тезгама  поређали честитке. Једна, она на врху, била је мустра за гледање и премишљање, а остале су, заједно са белом ковертом биле испод, увезане гумицом. Да се не прљају.

Честитке су биле шарене са мотивима снега, Деда Мраза, мећавне природе, јелена који вуче санке, Снешка Белића… Биле су прелепе. Јефтиније честитке нису имале ни коверат, ни слику за уздах, ни цену за премишљање. Оне су у куће уносиле новогодишње фразе и једва проширене реченице. За више није било ни места, ни воље. Осим ако се машта не разигра, али обавезно је било оно „Срећна Нова година“.

Чим смо у школи научили да пишемо, један од задатака је био да  одговарамо честиткама. Није било битно што живимо на истој адреси, посебна част нам је била да баби и деди напишемо своју прву честитку. У новогодишњим жељама мешала су се мала и велика слова, и сејале се тачке и запете иза нове календарске године без икаквог реда, али ко да мисли о правопису, кад је важно било да рукопис буде што лепши, да се ред не укоси и да се не направи нека брљотина. Обично су се писале увече, пре цртаног филма. На столу је био адресар свих битних рођака, кумова и пријатеља. Да се случајно неко не заборави!

Новогодишње честитке некада су се обавезно размењивале међу пријатељима, заљубљенима, члановима породице од којих сте раздвојени… Била су то права мала уметничка дела. А, поштари су имали пуне торбе и пуно пређених километара. Топло задовољство обузимало би нас и кад отворимо поштанско сандуче и у њему нађемо прегршт малих и великих коверата! Бели, у боји, са златним словима или црвеним рубом, коверти су стизали на трпезаријски сто где смо их нестрпљиво отварали и гутали речи – честитке од кумова, најлепше жеље од комшија из старог краја, поздрави и срећна нова година од татиних и маминих сестара и браће, руком цртана честитка од школског друга коју потписују и сви чланови породице…

Обичај слања новогодишњих честитки поштом се, мало по мало, изгубио. Прво га је заменило телефонирање, затим су стигли мобилни телефони, СМС поруке, мејлови, друштвене мреже…

Нека ово подсећање буде Сиџина честитка за сву срећу у 2021. години!

 

Фотографију на Сиџа групи објавио Томислав Мојовић. Испред „Фрушке горе“. Честитке продају Жаре, Чопе, Рипко и Сићко.

Оставите одговор