ВРЕМЕПЛОВ

ТАЈНА НАДГРОБНОГ СПОМЕНИКА

Веома мали број људи зна да се у порти цркве Свете Тројице у Краљеву налази надгробни споменик Карађорђевом војводи Милићу Радовићу, који је овде обезглављен сахрањен, а преко његовог гроба је саграђена црква.

Цркву Свете Тројице у некадашњој Старој Чаршији, делу Краљева (у то време Карановца) сазидао је од 1824. до 1826. године кнез Милош Обреновић. Он је подигао олтар и средишњи део цркве, а светиња је садашњи изглед добила 1839. године, када су дозидани задњи део цркве, припрата и торањ са звоником. Црква је имала три звона, два поклон кнеза Милоша, једно дар кнеза Александра Карађорђевића. За време окупације Србије у Првом светском рату звона и плех са крова однели су швапски варвари.

Постоје две верзије о разлозима због којих је Милош подигао цркву. По првој је у питању црква захвалница, по другој црква покајница. На узвишењу на којем се налази садашња црква раније се налазила црква-брвнара. Остало је предање да је уочи једне битке Милош коначио у њеној близини, молио се богу и заветовао да ће, уколико победи Турке, на том месту подићи нову цркву, што је и учинио.

По другој верзији, кнез Милош је цркву Свете Тројице подигао у знак покајања због убиства Милића Радовића, војводе и сердара драгачевског, који је био један од вођа Првог српског устанка и један од најближих сабораца Вожда Карађорђа.

Братство Радовића из Каоне и Горњег Драгачева је 2004. године, недалеко од улаза у цркву Свете Тројице, поставило камени белег – споменик војводи Радовићу.

У натпису на споменику се подсећа да је Радовић учествовао у бојевима на Карановцу, Виловима, Радаљеву, Лопашу, Београду, Пониквама, Сјеници, Новој Вароши, Кукутници, Јасици и Чачку, да је мучки убијен фебруара 1816. године код Карановца, и да „кајући се због Милићевог убиства кнез Милош на његовом гробу изгради овај храм Свете Тројице 1824. а глава Милићева оста у Пожаревцу.“

Наводно, заседу у којој је Радовић убијен наручио је Милош Обреновић, а према познатим подацима, Милићево убијање организовали су и извршили поп Никола Костић из Мрсаћа и Михаило Ђорђевић из Самаила. Поп Никола је, у то време, био главни нахијски старешина, а Ђорђевић самаилски кнез; обојица познати по безграничној послушности и оданости кнезу Милошу и по окрутности према народу. Они су убијеном одсекли главу и послали је Милошу у Пожаревац.

Глава Милићева укопана је под једном крушком у Пожаревцу, а тело му је, приповеда се, донето у Карановац и ту сахрањено. У натпису на споменику се тврди да се Милош покајао због злочина и да је на месту где је војвода сахрањен саградио цркву, тако да је гроб остао испод ње.

Оставите одговор