ЉУДИ

ЖЕНА РУДАР

Једина жена рудар у Србији је Мира Крџић из Ушћа где је и рођена. Завршила је средњу Рударско техничку школу. Од укупно тридесет година радног стажа, само годину је радила у администрацији, а све остало као јамски радник, што се ни сада није променило. Наиме, она већ неко време ради на пословима диспечера са обавезом силаска у јаму, јер то радно место подразумева бригу о рударима, као и техничким условима њиховог рада и опстанка у јами. Више од двадесет година је сваког радног дана силазила у добоке јаме Ибарских рудника Баљевац, предводећи као шеф смене и по четрдесетак мушкараца.

 

Заједно зарађују хлеб са седам кора, радећи рударски посао, један од најтежих на свету. Сусрет са овом женом у ушћанском парку пун је изненађења. Пришла је нежна плавуша негованих руку и уз добродошлицу, сада у рударској униформи, позвала да заједно оду у јаму Тадење, горе високо у брду, да упознају њене колеге.

 

Док се кривудавим и узаним планинским макадамом пењемо према Тадењу, Мира констатује да је као жена одувек бринула о себи. Високе потпетице и свакодневу гардеробу брзо је заменила гуменим чизмама, радничким оделом и шлемом.

  • „Без обзира на три смене у којима сам радила у тами рударске јаме, уз све редовне кућне послове, увек сам волела да изгледам лепо и уредно. Нико ко ме први пут среће није веровао да сам рударка“, каже она.

 

С осмехом се сећа анегдоте у лекарској ординацији када је доктор мислило да је секретарица.

  • „Ето, један лекар код кога сам отишла, мислио је да се шалим и остао у сопственом уверењу да сам нека секретарица у фирми”, весело нам препричава Мира.

 

У пуној опреми, Мира Крџић у срце рудника улази као у своју кућу, а у пуној тами сигурним корацима хрли према групи рудара. Дочекује их, у окну у коме је јако хладно због струјања ваздуха проузрокованог проветравањем. Док рудари један за другим напуштају окно, Мира их погледом испраћа, присећајући се да није баш увек све весело у руднику. Прича како је било и пожара и гасова, али да се све са присебношћу да решити.

  • „И када бих се поново родила, опет бих изабрала овај посао, јер га заиста волим и дубоко поштујем људе који га раде. Верујте, није лако, али бити рудар значи заиста нешто велико, јер је то посао који захтева и менталну и физичку спремност, а ја сам жарко желела одувек да га радим”, закључује једина жена рудар у Србији.

 

Извор: Студеница инфо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *