ЉУДИ

ВОЈИСЛАВ ЈАЊИЋ

Иако  доктор  теологије,  у  свом  крају  познатији је као поп Воја Јањић. Потиче  из  Жиче,  тачније из засеока са именом Јањићи. Рођен је 8. јануара 1890. године  у  Краљеву.  После   свршене основне школе похађао јеБогословију Светог Саве у Београду након чега је уписао Теолошки факултету  Черновицама. Постао је суплент,  а  касније  и  професор  на  Богословији Светог Саве.

У Првом светском рату учествовао је као добровољац. Своју политичку каријеру  започео  је  1916. године  као  аташе  нашег посланства  при  Ватикану. Касније је радио у служби српске пропаганде у Енглеској. Неко време био је професор богословије у Кадсону и Оксфорду. Једном приликом је био позван да одржи у англиканској цркви православну службу, како би Енглези видели како то изгледа, али је током службе заборавио шта треба да пева па је запевао „Јечам жњела Гружанка девојка“, што се наводно Енглезима јако допало, па је чак добио аплауз. Колико је ова прича тачна тешко је проверити и не делује превише озбиљно, али је у међуратној штампи навођена више пута.

Када се вратио у Београд, 1919.године, био је постављен за професора  богословије, а 1920. за  посланика уУставотворној скупштини. Био је њен  први  секретар.  Од 1923. до 1924. године био је министар вера. Покушао једа покрене нову радикал-социјалистичку странку по угледу на истоимену странку у Француској, али Узуновићева влада није одобрила њен рад.

Познат је и као писац богословских књига и расправа, а писао је и за часописе са   теолошком тематиком. Од 1922.године, Јањић  је власник „Хришћанског  живота“, часописа  који  је  излазио  једном  месечно и бавио сехришћанском културом и црквеним животом. Преминуо   је   1944. године, а посмртни   остаци   његови   и   његове породице пренети су у Жичу и сахрањени на гробљу код Манастира Жиче.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *