МЕСТА

МАНАСТИР СТУДЕНИЦА

Манастир Студеница је право ремек дело српске средњовековне архитектуре, духовни и уметнички центар, подигнут је на десној обали истоимене реке као задужбина великог жупана Стефана Немање, утемељивача независне српске државе.

Манастир Студеница је после Хиландара, један од најзначајнијих споменика византијске и српске уметности који је вековима служио као узор многим владарима за подизање маузолеја. Студеница као најзначајнији манастирски комплекс средњовековне Србије и данас представља велики уметнички и духовни центар српског народа.

Од XII века, када је основана, ова монашка заједница ни у једном тренутку није прекидала својвишевековни живот, чији се културни слојеви препознају у низу градитељских и сликарских остварења. Задужбина и гробница родоначелника династије Немањића служила је као узор многим владарима ове лозе, не само као подстицај за подизањем маузолеја који би наликовали Богородичиној цркви, већ и као место где би могли дати свој лични допринос. Тако је, након изградње манастирских бедема и католикона, ту временом настајао низ објеката који је требало да задовољи потребе студеничког братства: трпезарија, Радосављева припрата, цркве Св. Николе и Св. Јована, Краљева црква, конаци, итд.

Упоредо са неимарима, радили су у Студеници и бројни сликари, од оних који су ремек-делима византијског живописа XIII века обележили пут српског средњовековног сликарства, преко дворске радионице краља Милутина и водећих уметника обновљене Пећке патријаршије, до зографа XIX века. У ризници се чувајунеки од капиталних примерака српске примењене уметности.

Уписан у Листу Светске културне и природне баштине 1986. године, манастир Студеница је споменик културе на којем се непрекидно изводе заштитни радови.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *