ВРЕМЕПЛОВ

СЛОБОДА

После пробоја Солунског фронта у септембру 1918. године српска војска је, ослободивши Македонију и јужне делове Србије, крајем октобра – стигла до Краљева. У вечерњим сатима 21. октобра 1918. у град је ушла коњичка патрола капетана Богдана Јевтовића, како би испитала терен, јер је, претпостављали су, Краљево још било у рукама Аустријанаца и Немаца. На Пљакином шанцу било је 12 топова, па је коњичка патрола требало да испита да ли се окупатор и даље налази у граду.

Након борби за Ниш 10. октобра 1918. године Прва српска армија, под командом војводе Петра Бојовића, је наставила напредовање Поморављем до 15. октобра када је задржана на непријатељским положајима на Буковику, Послонским и Мојсињским планинама. Немачка 11. армија се из Ниша повукла на моравске положаје.

За само 38 дана непрекидних борби спрпска војска стигла је са Солунског фронта до Краљева па је тако коњичка патрола капетана Јовановића из Извиђачког ескадрона, другок коњичког пука Коњичке дивизије Прве армије, 22.октобра 1918 године, око 19 часова, прегазила Ибар, покрај спаљеног дрвеног моста и ушла у Краљево дочекана цвећем и радошћу јер је тако окончана трогодишња окупација Краљева. Град је био опустошен, јер је највећи број становника због немаштине и глади напустио Краљево. Да би преживели тешке дане, отишли су у околна села, па у самом граду није било више од 2.500 становника.

Немци и Аустријанци су, када је постало јасно да губе рат, повлачећи се, правили непрегледне колоне од Крагујевца до Београда. Желели су непријатељски војници да се што пре пребаце преко Саве и Дунава, сматрајући да их српске трупе неће гонити на бившој територији Аустроугарске, али су се, како се испоставило, у тој процени – сасвим преварили.

О херојству српских ратника најбоље говоре речи њиховог непријатеља, фелдмаршала Аугуста фон Макензена који је крајем 1915 године командовао групом армија три државе (Немачке, Аустро-Уграске и Бугарске) које су, тада, окупирале Србију. Један такав војсковођа који је, одмах по окупацији Београда наредио да се сахране сви изгинули српски војиници на Топчидеру и да се направи споменик на коме је, на немачком и српском, написано: „Овде почивају српски јунаци“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *