ВРЕМЕПЛОВ

БИТКА НА ЧЕМЕРНУ

Према непотпуним и још увек незваничним подацима, у бици на Чемерну погинуло је више од 1.000 српских војника и 625 Аустријанаца. Жртва је била велика, али је битка успела да заустави непријатеља у продору. У супротном, краљ, врховна команда и главнина војске били би увучени у обруч и уништени. Највећи број погинулих био је на Чемерну и простору званом Смрдључ. А Смрдључ није случајно добио тај назив. Потомци преживелих бораца кажу да је Смрдључ добио назив због непријатног мириса који се ширио од распаднутих тела погинулих војника.

Тог 11. новембра 1915. године пао је снег преко метра. Аустроугарска војска је намеравала да пресече ибарску долину и онемогући повлачење главнине српских армија. На Чемерну је дејствовало 17600 војника, а око 4500 волова и коња вукло је топове. Са нашег подручја борили су се Студенички одред, Ужичка војска, друго и трећепозивци из Ужица, Косјерића, Пожеге, Ариља и делом Ивањице. Аустријанци, предвођени генералом Кевешом изгубили су 625 људи које су покопали када је окопнио снег, а када су се промениле политичке прилике 1935. године, платили да се ископају и пребаце у отаџбину. Кости наших предака још су расуте по овој планини. Никада није направљена листа погинулих, никада ни један војник није достојно сахрањен, а неки подаци говоре да је у овом важном боју страдало више од 1000 српских војника.

Битка на Чемерну била је последња одбрана главнине војске и врховне команде на челу са краљeм, којој је претходило неколико мањих сукоба на Троглаву, Јелици, Врановцу и другим местима на потезу од Краљева ка Студеници. На Чемерну су и данас видљиви остаци ровова, који сведоче о страдању српске војске. Према речима историчара Јована Радовића, Србија је спасена на овом планинском врху.

Битка је била готово заборављена, као и тела погинулих војника која су разасута остала на овој планини, без костурнице и достојног обележја. У част палим борцима подигнут је крст, мало испод самог врха планине, где се од 2015. године одржава помен који организују су потпомци погинулих ратника Студеничког одреда Дринске дивизије и Ужичке војске, као и братство „Јован Бојовић“ из Краљева. У плану је и изградња спомен – капеле, где ће бити постављене мермерне плоче са именима погинулих, која буду пронађена у архивама.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *