МЕСТА

КОД СРПСКОГ КРАЉА

На углу улица Хајдук Вељкове и Обилићеве налазила се кафана „Код српског Краља”. Њу је 1926. године сазидао Симић Радосав. Он је у Краљево дошао из Витковца. У почетку је служио код краљевачких трговаца који су се бавили извозом стоке. Чувао је трговцима откупљену стоку по околним пашњацима, чистио штале, косио траву и радио друге помоћне послове. Кад је зарадио паре купио је плац на којем је изградио кафану, као приземни објекат са лепом фасадом, високим кровом и вратима на самом углу зграде. Испод кафане је био велики подрум. Уз кафану је био сазидан стан за породицу кафеџије, а у дворишту је био бунар са електричном пумпом за воду.

Радосав није имао деце па је узео братанца своје жене Стајке – Ђурђа Тешића, чији је отац погинуо у Првом светском рату, да му помаже у вођењу кафане. Радосав је умро 1936. године, а Ђурђе је наставио да ради са кафаном. У периоду пред Други светски рат кафана је била посећена и добро радила. Имала је ћевабџиницу, познату по својим специјалитетима које је спремао Милета Балшић, и добру кухињу. Кафану су највише посећивали официри из оближње артиљеријске касарне, затим железничари, радници Фабрике вагона и Фаврике авиона. У кафану су радо навраћали руски емигранти и одржавали своје забаве. Ђурђе је већи део угоститељских услуга давао на вересију, о чему је водио посебну књигу…

За време летњих дана испред кафане су изношени столови и постављани у два реда на широке тротоаре. Ту су гости уз хладно „Сарајевско пиво” проводили пријатне вечерње сате. У то време кафана је имала и радио са звучницима што је стварало пријатну атмосферу у кафани и привлачило већи број гостију да слушају музику и вести.

Поред угоститељске делатности Ђурђе се бавио трговином пића. У дворишту кафане имао је озидан казан са великом табарком у коме се током целе године пекла ракија. Ђурђе је био познат по доброј ракији “Нановачи” коју је справљао од лековите траве нане.

Доласком немачке окупаторске војске 1941. године кафана је реквирирана, тј. одузета за становање Немаца. После краћег времена Немци су отишли и кафана је наставила да ради под истим именом. Ђурђа су као угледног и познатог кафеџију Немци ухапсили са многим Краљевчанима, одвели у лагер Фабрике вагона и стрељали 1941. године. Са кафаном су наставили да раде тетка Стојка и Ђурђева супруга Роксанда. Кафана „Код српског краља” радила је до национализације 1948. године, након чега прелази у државно власништво. Као национализована, кафана је коришћена за подофицирску војну мензу. Данас је овде кафана „Буренце“ као део приватизованог угоститељског предузећа „Србија“.

Скраћен текст из књиге „Краљевачке кафане“

Милан Матијевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *